19.

     Slobodnjak umire kada je suviše dugo odvojen od pustinje; mi to zovemo 'pustinjska bolest'.

     Stilgar, Komentari

     "Teško mi je od tebe da tražim da to učiniš", reče Alija. "Ali... moram da obezbedim carevinu koju Polova deca treba da naslede. Za Namesništvo ne postoji drugi razlog postojanja."
     Alija se okrenula u stolici na kojoj je sedela ispred ogledala dovršavajući svoju jutarnju toaletu. Pogledala je svog supruga, odmeravajući kako je primio ove reči. Dankan Ajdaho je zasluživao brižljivo proučavanje u ovim trenucima; nije bilo sumnje da je postao daleko oštroumniji i opasniji od nekadašnjeg majstora mačevanja Kuće Atreida. Spoljašnji izgled je ostao sličan - crna kludrava kosa nad oštrim, tamnim crtama lica - ali tokom mnogo godina od svog buđenja iz gola stanja, pretrpeo je unutrašnji preobražaj.
     Pitala se sada, kao što je učinila mnogo puta, šta je gola ponovno rođen - posle - smrti mogao da skrije u tamnoj usamljenosti svog bića. Pre nego što su Tlielaksi primenili svoj složeni naučni postupak na njemu, Dankanovo ponašanje odavalo je jasna obeležja naklonosti Atreidima - odanost, fanatičku privrženost moralnom zakoniku vladanja najamničkog vojnika, naglost rasrđivanja i naglost smirivanja. Bio je neumoljiv u svojoj rešenosti da se sveti Kući Harkonena. I umro je spasavajući Pola. Međutim, Tleilaksi su otkupili njegovo telo od Sardaukara i, u svojim regenerativnim koritima, proizveli telo Dankan Ajdaha, lišeno njegovih svesnih pamćenja. Obučili su ga za mentata i poslali ovaj ljudski kompjuter kao dar Polu, prefinjeno oruđe opremljeno hipnotičkom prinudom da pogubi svog vlasnika. Telo Dankana Ajdaha oduprlo se ovoj prinudi i kroz nepodnošljiva naprezanja, ćelijska prošlost mu se na kraju povratila.
     Alija je poodavno odlučila da je, u skrivenosti njenih misli, opasno razmišljati o njemu kao o Dankanu. Bolje je bilo razmišljati o njemu, držeći se njegovog gola imena, Hajt. Mnogo bolje. I bilo je od suštinskog značaja da nikako ne uhvati ni najmanji odsev starog Barona Harkonena, koji se bio ustoličio u njenoj svesti.
     Dankan se, opazivši da ga Alija proučava, okrenuo od nje. Ljubav nije mogla da skrije promene na njoj, niti da od njega zataji providnost njenih pobuda. Mnogopljoštičaste metalne oči koje su mu Tleilaksi podarili bile su okrutne u svojoj sposobnosti da proniknu prevaru. One su je sada naslikale kao sladostrasnu, gotovo mušku pojavu i on nije mogao da izdrži da je takvu gleda.
     "Zašto si se okrenuo?" upita Alija.
     "Moram da razmislim o ovoj stvari", reče on. "Gospa Džesika je... ipak Atreid."
     "A ti si odan Kući Atreida, a ne meni", nadurila se Alija.
     "Mani se takvih nepouzdanih tumačenja mojih nedoumica", reče on.
     Alija je napućila usne. Da nije prenaglila?
     Dankan je odšetao do izdubljenog otvora koji je gledao na ugao trga Hrama. Mogao je da vidi kako se dole okupljaju hodočasnici, a Arakenski trgovci grupišu oko ivice da bi jeli poput jata grabljivica nad krdom životinja. Usredsredio se na osobenu grupu trgovaca sa korpama punim začinskih korenova preko ramena, koje su na jedan korak rastojanja pratili slobodnjački najamnički vojnici. Oni su se tupom silom probijali kroz rastuću gomilu.
     "Oni prodaju komadiće nagrizenog mermera", reče on, pokazujući prstom. "Jesi li znala za to? Ostavljaju komadiće u pustinji da ih nagrizu peščane oluje. Ponekad pronađu poneki zanimljiv uzorak kamena. To nazivaju novom umetničkom formom, koja je veoma popularna: prirodno olujom - nagrizen mermer sa Dine. Kupio sam jedan komadić prošle nedelje - zlatan prut sa pet kićanki. Veoma je lep, ali loman."
     "Nemoj da menjaš predmet razgovora", reče Alija.
     "Nisam promenio predmet razgovora", reče on. "Lepo je, ali nije umetnost. Ljudi stvaraju umetnost svojom silovitošću, svojim htenjem." Položio je desnu šaku na okvir prozora. "Blizanci se gnušaju ovog grada i bojim se da shvatam šta je u pitanju."
     "Ne uspevam da uočim asocijaciju", reče Alija. "Odstranjenje moje majke neće biti pravo odstranjenje. Biće bezbedna kao tvoj zatočenik."
     "Ovaj grad su podigli slepi", reče on. "Jesi li znala da su Leto i Stilgar prošle nedelje izlazili iz Sieč Tabra u pustinju? Bili su odsutni čitavu noć."
     "Izveštena sam o tome", reče ona. "Ove tričarije iz peska, želiš li da zabranim njihovu prodaju?"
     "To bi bilo loše za posao", reče on, okrenuvši se. "Znaš li šta mi je Stilgar odgovorio kad sam ga upitao zašto su na ovakav način otišli u pustinju? Rekao mi je da je Leto poželeo da opšti sa duhom Muad'Diba."
     Alijom prođe iznenadan talas panične jeze, tako da je za trenutak morala da pogleda u ogledalo da bi se oporavila. Leto se ne bi izlagao opasnosti napuštanja sieča usred noći zbog takve besmislice. Možda je u pitanju bila zavera?
     Ajdaho je prekrio rukom oči da bi izbrisao prizor koji je ona pružala i rekao: "Stilgar mi je kazao da je pošao sa Letom, jer još veruje u Muad'Diba."
     "Naravno da veruje!"
     Ajdaho se prigušeno nasmejao potmulim glasom. "Rekao je da još veruje zbog toga što se Muad'Dib uvek zalagao za male ljude."
     "Šta si mu ti rekao na to?" upitala je Alija, glasom koji je odavao strah.
     Ajdaho je spustio ruku sa očiju. "Kazao sam, to mora da znači da si i ti jedan od malih ljudi."
     "Dankane! To je opasna igra. Razdražuj tog Naiba Slobodnjaka i može ti se desiti da probudiš zver koja će nas sve uništiti."
     "On još veruje u Muad'Diba", reče Ajdaho. "To nas čuva."
     "Kakav je bio njegov odgovor?"
     "Rekao je da on zna šta hoće."
     "Shvatam."
     "Ne... ne verujem da shvataš. Stvari koje ujedaju imaju duže zube od Stilgarovih."
     "Ne razumem te danas, Dankane. Zatražila sam od tebe da uradiš veomna važnu stvar, stvar od vitalnog... Čemu sve ovo udaljavanje od problema?"
     Kako je samo zlovoljno zvučala. Ponovo se okrenuo prema izdubljenom prozoru. "Kada sam se obučavao za mentata... Bilo je veoma teško, Alija, naučiti kako da upotrebljavaš vlastiti um. Prvo što naučiš jeste da moraš umu da dozvoliš da sam deluje. To je vrlo čudno. Ti možeš da upotrebljavaš svoje mišiće, da ih vežbaš, ojačavaš, ali um radi sam od sebe. Ponekad, pošto si već ovo naučio o umu, on ti pokazuje stvari koje ne želiš da vidiš."
     "I zato si pokušao da uvrediš Stilgara?"
     "Stilgar ne poznaje vlastiti um; on mu ne dozvoljava da slobodno teče."
     "Osim u začinskoj orgiji."
     "Čak ni tamo. To je ono što ga čini Naibom. Da bi bio vođa ljudi, on kontroliše i ograničava svoje postupke. On radi ono što se od njega očekuje. Kada ti to postane jasno, onda si upoznala Stilgara i možeš da izmeriš dužinu njegovih zuba."
     "To je slobodnjački način", reče ona. "Dobro, Dankane, hoćeš li to da uradiš ili nećeš? Ona mora da bude sklonjena, a sve mora da izgleda kao delo Kuće Korino."
     Ućutao je, odmeravajući ton njenog istupanja i obrazloženje na svoj mentataski način. Ovaj plan odstranjivanja govorio je o ledenosti i okrutnosti, čije su ga razmere, do ovog stepena obelodanjene, zaprepastile. Izložiti opasnosti život rođene majke zbog dosad iznesenih razloga? Alija je lagala. Možda su šaputanja o Aliji i Javidu bila istinita. Ova misao je stvorila ledenu tvrdoću u njegovom stomaku.
     "Ti si jedini u koga mogu da imam poverenja u vezi ovoga", reče Alija.
     "Znam to", reče on.
     Shvatila je ovo kao prihvatanje i nasmešila se svom liku u ogledalu.
     "Znaš", reče Ajdaho, "mentat uči da na svako ljudsko biće gleda kao na niz odnosa."
     Alija nije odgovorila. Sedela je, utonula u svoje lično sećanje od čega joj se na lice navukla bezizrazna koprena. Ajdaho je, pogledavši je preko ramena, opazio to i uzdrhtao. Činilo se kao da razgovara sa glasovima koje je samo ona čula.
     "Odnosi", prošaputao je.
     Pomislio je: Stare muke se odbacuju, kao što zmija odbacuje svoju kožu - samo da bi proizvela nov kroj i prihvatila njegova ograničenja. Ista je stvar sa vladama - pa čak i sa ovim Namesništvom. Starim vladama se može ući u trag isto kao i odbačenim zmijskim košuljicama. Moraću da sprovedem u delo ovaj plan, ali ne onako kako Alija nalaže.
     U tom trenutku Alija je zatresla ramenima i rekla: "Ne bi trebalo da Leto izlazi napolje kad su ovakva vremena. Strogo ću ga ukoriti."
     "Zar čak ni sa Stilgarom?"
     "Čak ni sa njim."
     Ustala je od ogledala, prišla Ajdahu koji je stajao pored prozora i položila mu ruku na rame.
     Suzbio je drhtavicu, svodeći ovu reakciju na mentatsko procenjivanje. Nešto ga je u njoj odbijalo.
     Nešto u njoj.
     Nije bio u stanju da privoli sebe da je pogleda. Omirisao je melanž njenih kozmetičkih sredstava i nakašljao se.
     Rekla je: "Danas ću biti zauzeta pregledanjem Farad'novih poklona."
     "One odeće?"
     "Da. Ništa što on uradi nije onako kako na prvi pogled izgleda. Ne smemo smetnuti s uma da je njegov Bašar, Tiekanik, vičan čaumurkiju, čaumasi i ostalim podmuklostima u pripremanju umorstava kraljeva."
     "Takva je cena vlasti", reče on, odbijajući se od nje. "No, mi smo još pokretni, a Farad'n nije."
     Proučavala je njegov kao isklesan profil. Ponekad je bilo teško dokučiti proces rada njegovog uma. Da li je mislio samo na to da sloboda dejstvovanja uliva život vojnoj sili? Pa, život na Arakisu je predugo bio previše bezbedan. Čula izoštrena sveprisutnom opasnošću, mogu da se degenerišu kada se ne koriste.
     "Da", reče ona, "još imamo Slobodnjake."
     "Pokretljivost", ponovio je. "Mi ne možemo da se degenerišemo u pešadiju. To bi bilo glupo."
     Ton njegovog glasa ju je ozlojedio, te reče: "Farad'n će upotrebiti ma kakvo sredstvo da nas uništi."
     "Ah, tu smo, znači", reče on. "To je oblik preduzimanja prvog koraka, pokretljivosti koju nismo imali u stara vremena. Imali smo jedan moral, moral Kuće Atreida. Ispunjavali smo uvek svoje obaveze i dozvoljavali neprijatelju da bude pljačkaš. Takvo ograničavanje više ne važi. Postali smo podjednako pokretljivi, Kuća Atreida i Kuća Korino."
     "Odstranjujemo moju majku da je sačuvamo od zla, dakle iz razloga koji nije manje važan od ostalih", reče Alija. "Još živimo u skladu sa moralom!"
     Spustio je pogled na nju. Ona je znala za opasnosti uvođenja mentata u proces proračunavanja. Zar nije shvatila šta je mogao da bude predmet njegovog proračuna? Pa ipak... još ju je voleo. Protljao je nadlanicom oči. Kako je samo mladolika izgledala. Gospa Džesika je bila u pravu: po svom izgledu, Alija nije ostarila ni dan za sve ove godine njihovog zajedničkog života. Još je posedovala meke crte lica svoje benegeseritske majke, ali su joj oči bile atreidske - ocenjivačke, tragajuće, sokolove. Ali sada je nešto obuzeto okrutnim sračunavanjima vrebalo iz tih očiju.
     Ajdaho je bio u službi Kuće Atreida premnogo godina da ne bi poznavao, kako vrline, tako i slabosti ove porodice. Ali ova stvar koju je zapažao kod Alije, bila je nova. Atreidi su umeli da se upuste u podmukle igre protiv neprijatelja, ali nikad protiv prijatelja i saveznika, a nikako protiv Porodice. Bilo je to ugrađeno u temelje ponašanja Atreida: potpomagati vlastiti prost narod, najbolje što se može; pokazati im koliko bolje žive pod Atreidima. Pokazati svoju ljubav za svoje prijatelje, čestitošću svog ponašanja prema njima. Ono što je Alija sada zahtevala, zaista, nije bilo u atreidskom duhu. Osećao je to svim tkivima svog tela i nervnim sistemom. Preobratio se u jedinstveno, nedeljivo osećanje ovog tuđeg držanja u Aliji.
     Iznenada, njegov mentatski senzorijum ukopčao se u punu svest, a njegov um uskočio u bestrasan trans u kome vreme nije postojalo; postojalo je jedino proračunavanje. Alija je mogla da shvati šta se sa njim dogodilo, ali to nije moglo da se spreči. Predao se proračunavanju.
     Proračun: jedna oličena Gospa Džesika proživljavala je prividan život u Alijinoj svesti. Video je ovo kao što je video i oličenog Dankana Ajdaha iz vremena pre gole koji je ostajao nepromenjiv u njegovoj vlastitoj svesti. Alija je posedovala ovakvu svest budući da je bila rođena kao formirana ličnost. On ju je dugovao tleilaškim regeneracionim tankovima. Pa ipak, Alija se odrekla tog oličenja, izlažući opasnosti život svoje majke. To je značilo da Alija nije u dodiru sa tom prirodnom Džesikom unutar sebe. To je, opet, značilo da je Alija potpuno posednuta nekim drugim prividnim životom, tako da su svi ostali bili isključeni.
     Posednuta!
     Otuđena!
     Izrod!
     Mentatska navika, kojoj je dao na volju, okrenula se sada i ostalim vidovima njegovog problema. Svi Atreidi nalazili su se na ovoj planeti. Da li bi Kuća Korino preuzela rizik napada iz svemira? Njegov um je preleteo pregledom usvojenih pravila koja su proizilazila iz osnovnih oblika ratovanja:
     Jedan - sve planete se mogu osvojiti / napadom iz svemira; ergo: odmazdom / osvetne pogodnosti bile su smeštene u krugu oko planete od strane svake Velike Kuće. Farad'n je morao da zna da Atreidi nisu prenebregnuli ovu elementarnu predostrožnost.
     Dva - zaštitno energetsko polje bilo je savršena odbrana protiv projektila i eksploziva ne-atomskog tipa i glavni razlog što je borba prsa u prsa ponovo ušla kao važan činilac u bitke ljudi. Ali pešadija je imala svoja ograničenja. Kuća Korino je možda mogla da borbeno stanje svojih Sardaukara dovede do one oštrine iz predarakenskog vremena, ali ni tada oni ne bi bili dorasli neobuzdanoj razjarenosti Slobodnjaka.
     Tri - planetarni feudalizam bio je izložen neprekidnoj opasnosti od velikog tehnološkog staleža, ali su dejstva Batlerijanskog Džihada nastavljala da postoje kao prigušivač tehnološkog prekoračivanja. Iksians, Tleilaksu i nekoliko razbacanih planeta na periferiji Carstva predstavljale su, u ovom pogledu, jedinu moguću pretnju, no one su bile podložne napadu ujedinjenog gneva ostalog dela Carstva. Batlerijanski Džihad neće ostati nedovršen. Mehanizovano ratovanje zahtevalo je veliki tehnološki stalež. Atreidsko Carstvo kanalisalo je ovu silu u druga stremljenja. Nijedan deo velikog tehničkog staleža nije bio nenadziran.
     I tako je Carevina ostajala spokojno feudalistička, prirodno, s obzirom na to da je to najbolji oblik društva za širenje preko široko razastrtih divljih granica - do novih planeta.
     Dankan je osetio kako njegova mentatska svest seva dok je kao tane jurila pamćenjem činjenica po sebi, potpuno nepristupačna prolaženju vremena. Dolaženje do ubeđenja da Kuća Korino neće rizikovati nezakonit atomski napad, obavio je u munjevitom izračunavanju, osnovnom razložnom putanjom, ali je bio savršeno svestan činilaca koji su ulazili u ovo ubeđenje: Carstvo je raspolagalo sa onoliko nuklearnog i srodnog oružja, koliko sve Velike Kuće zajedno. Barem polovina Velikih Kuća bi, bez razmišljanja, reagovala u slučaju da Kuća Korino prekrši Sporazum. Atreidski odmazdni sistem koji se nalazio van planete, pridružio bi se nadmoćnoj sili, bez potrebe da poziva bilo koju od njih. Strah bi to učinio. Salusa Sekundus i njeni saveznici bi nestali u vrelim oblacima. Kuća Korino ne bi rizikovala da postane takva žrtva paljenica. Oni su, nesumnjivo, bili iskreni pri potpisivanju dogovora da je nuklearno oružje zaliha koja se čuva isključivo za jednu svrhu: odbranu čovečanstva, ako bi se trebalo suočiti sa pretnjom 'druge inteligencije'.
     Proračunske misli imale su čiste ivice i oštar reljef. Nije bilo zamagljenih međumesta. Alija se odlučila za odstranjivanje i strahovladu, zato što je postala tuđin, ne-Atreid. Kuća Korino je značila pretnju, ali ne na način koji je Alija zagovarala u Savetu. Alija je želela da ukloni Gospu Džesiku zbog toga što je ta blistava benegeseritska inteligencija odmah videla ono što je i njemu tek sada postalo jasno.
     Ajdaho se istrgao iz mentatskog transa i ugledao Aliju kako stoji naspram njega sa izrazom hladnog odmeravanja na licu.
     "Zar ti ne bi više odgovaralo da Gospa Džesika bude ubijena?" upitao je.
     Tuđinski odsev njene radosti lebdeo je pred njegovim očima za trenutak, pre nego što je bio prekriven izrazom lažne uvređenosti. "Dankane!"
     Da, ova tuđin-Alija davala je prvenstvo ubistvu majke.
     "Ti se bojiš svoje majke, a ne za nju", reče on.
     Odgovorila mu je bez i najmanje promene u svom odmeravajućem pogledu: "Naravno da je se bojim. Poslala je Sestrinstvu izveštaj o meni."
     "Šta hoćeš da kažeš?"
     "Zar ne znaš šta je najveće iskušenje za jednu Bene Geserit?" Primakla mu se zavodnički i podigla prema njemu pogled kroz trepavice. "Samo sam želela da održim sebe u snazi i budnosti za dobro ovih blizanaca."
     "Pominješ iskušenje", reče on, mentatski jednoličnim glasom.
     "To je stvar koju Sestrinstvo krije u najvećim dubinama, stvar koje se najviše boji. Zbog toga su me nazvale Izrodom. Znaju da njihove zabrane ne mogu mene da zadrže. Iskušenje - one uvek govore sa svečanim naglašavanjem: Veliko Iskušenje. Vidiš, mi koji se koristimo benegeseritskim učenjima možemo da utičemo na takve stvari kao što je unutrašnje podešavanje enzimske ravnoteže u našim telima. To produžava mladost - daleko više nego melanž. Da li shvataš kakve bi posledice to imalo kada bi mnoge Bene Geserit učinile isto? Bilo bi primećeno. Sigurna sam da proračunavaš tačnost ovoga što ti govorim. Zahvaljujući melanžu, mi smo meta mnogobrojnih zavera. Kontrolišemo supstancu koja produžava život. Šta bi se dogodilo ako bi se otkrilo da Bene Geserit kontroliše jednu još moćniju tajnu? Razumeš! Nijedna Časna Majka ne bi bila bezbedna. Odstranjivanje i mučenje pripadnica Bene Geserita postalo bi najobičnija stvar."
     "Ti si postigla tu enzimsku ravnotežu." Bila je to tvrdnja, ne pitanje.
     "Izazvala sam Sestrinstvo! Izveštaj moje majke Sestrinstvu učiniće Bene Geserit nepokolebljivim saveznikom Kuće Korino."
     Kako je to samo naizgled prihvatljivo, pomislio je on.
     Stavio ju je na probu: "Ali tvoja majka se, jamačno, nikada ne bi okrenula protiv tebe!"
     "Ona je bila Bene Geserit mnogo pre nego što je postala moja majka. Dankane, ona je dopustila da se njen rođeni sin, moj brat podvrgne ispitu gom džabara! Ona je to pripremila! A znala je da on možda neće preživeti! Bene Geserit su uvek bile kratke na veri, a duge na pragmatizmu. Delovaće protiv mene, ako poveruje da je to u najboljim interesima Sestrinstva."
     Klimnuo je glavom. Kako je bila ubedljiva. Bila je to tužna misao.
     "Moramo da održimo inicijativu", reče ona. "To nam je najjače oružje."
     "Gurni Halek je, takođe, problem", reče on. "Da li moram da ubijem svog starog prijatelja?"
     "Gurni je otišao po nekom naročitom špijunskom zadatku u pustinju", reče ona, znajući da je Ajdaho već bio upoznat sa tim. "On nam, sasvim sigurno, ne stoji na putu."
     "Vrlo čudno", reče on. "Namesnik Vladara Kaladana bavi se špijunažom, ovde na Arakisu."
     "Zašto da ne?" zapitala je Alija. "On je njen ljubavnik - u svojim snovima, ako ne u stvarnosti."
     "Da, naravno." I on se začudi kako to da nije čula neiskrenost u njegovom glasu.
     "Kada ćeš da je smakneš?" upita Alija.
     "Bolje je da to ne znaš."
     "Da... da, shvatam. Gde ćeš da je odneseš?"
     "Tamo gde je niko ne može naći. Neće biti ostavljena ovde da te ugrožava."
     Radost u Alijinim očima nije se mogla pogrešno protumačiti. "Ali gde ćeš..."
     "Ako ne znaš, tada ćeš moći, ako to bude neophodno, da odgovoriš pred Istinozborcem kako ne znaš gde je."
     "Ah, to je mudro, Dankane."
     Sada je uverena da ću ubiti Gospu Džesiku, pomislio je. Zatim reče: "Zbogom, voljena."
     Ona u njegovom glasu nije primetila da je doneo konačnu odluku, pa ga je čak i blago poljubila dok je odlazio.
     Celim putem kroz, na sieč nalik, lavirint hodnika Hrama, Ajdaho je brisao oči. Tleilaške oči nisu bile otporne na suze.