2.

     POZIV: 'Jesi li video propovednika?'
     ODZIV: 'Video sam pustinjskog crva.'
     POZIV: 'Šta je sa pustinjskim crvom?'
     ODZIV: 'Daje nam ovaj vazduh što ga udišemo.'
     POZIV: 'Zašto smo mu onda uništili zemlju?'
     ODZIV: 'Zato što je Šai-Hulud (obogotvoreni pustinjski crv) tako naredio.'

     'Zagonetka Arakisa' Hark al-Ada

     Po slobodnjačkom običaju, atreidski blizanci ustali su jedan čas pre zore. Zevnuli su i protegli se, tajno usaglašeni u svojim pustinjskim sobama, osećajući živost stanovnika pećine oko sebe. Mogli su da čuju kako služitelji u predsoblju pripremaju doručak: običnu kašu sa urmama i orasima smešanim u tečnosti spravljenoj sa delimično uvrelim začinom. Sjajne kugle koje su se nalazile u predsoblju bacale su meku, žutu svetlost kroz otvorene zasvođene ulaze na spavaćim sobama. Blizanci su se hitro oblačili u mekoj svetlosti slušajući jedno drugo u neposrednoj blizini. Kao po dogovoru oboje su obukli pustinjska odela protiv užarenih peščanih vetrova.
     Konačno, kraljevski par sastao se u predsoblju, izazvavši iznenadan muk služitelja. Leto je, bilo je primećeno, nosio crnim širitom opervažen mrki ogrtač preko uglačanog, sivog pustinjskog odela. Njegova sestra imala je zeleni ogrtač. Okovratnik oba ogrtača bio je zatvoren kopčom u obliku atreidskog jastreba - zlatnog sa crvenim draguljima umesto očiju.
     Gledajući ovu nagizdanost, Hara, jedna od Stilgarovih žena, reče: "Vidim da ste se odenuli da ukažete počast vašoj baki." Pre nego što je pogledao u Harino tamno i vetrom izbrazdano lice, Leto podiže svoju činiju sa doručkom. Zatresao je glavom. Zatim reče: "Kako znaš da ne ukazujemo čast samima sebi?"
     Hara, pošto je izdržala njegov podrugljiv pogled, reče: "Moje oči su podjednako plave kao i tvoje!"
     Ganima prsnu u smeh. Hara je oduvek bila vešta u slobodnjačkoj igri izazivanja. Jednom prilikom mu je kazala: "Ne podruguj mi se, dečače. Možeš biti kraljevska ličnost, ali mi oboje nosimo žig odavanja melanžu - oči bez beonjača. Zar je jednom Slobodnjaku potrebna veća čast od toga?"
     Leto se nasmejao i žalostivo klimnuo glavom: "Hara, ljubavi moja, da si mlađa i da već nisi Stilgarova, učinio bih te svojom."
     Hara je lako prihvatila ovu malu pobedu, dajući znake ostalim služiteljima da nastave sa sređivanjem odaja za važne poslove koji su ih danas očekivali. "Pojedite doručak", reče ona. "Danas će vam snaga biti potrebna."
     "Znači, ti smatraš da se nismo dovoljno dobro obukli za našu baku?" upita Ganima, govoreći ustima punim kaše.
     "Ne plaši je se, Gani", reče Hara.
     Leto proguta zalogaj kaše, a potom ispitivački odmeri Haru. Ova žena je zaista bila pakleno-narodski mudra kada je tako brzo pronikla u njihovu igru lepog oblačenja. "Hoće li poverovati da je se bojimo?" upita Leto.
     "Kako da ne", reče Hara. "Ona je bila naša Časna Majka, sećate se. Poznajem je dobro."
     "Kako se Alija obukla?" upita Ganima.
     "Nisam je videla", odvrati kratko Hara, odlazeći.
     Leto i Ganima izmenjaše pogled pun zajedničkih tajni, a zatim prionuše na doručak. Ubrzo su izišli u prostrani središnji hodnik.
     Ganima je progovorila jednim od starih jezika koji su delili u svom genetskom pamćenju: "Znači, danas ćemo biti sa bakom?"
     "To Aliju baca u velike brige", reče Leto.
     "Ko voli da se odrekne tolike vlasti?" upita Ganima.
     Leto se blago nasmeja, glasom koji je zvučao neobično zrelo s obzirom na telo iz koga je dopirao. "I više od toga."
     "Da li će oči njene majke opaziti ono što smo mi opazili?"
     "A zašto da ne?" upita Leto.
     "Da... Moguće je da se Alija baš toga boji."
     "Ko bolje poznaje Izroda od samog Izroda?" upita Leto.
     "Mogli smo i da pogrešimo, znaš", reče Ganima.
     "Ali nismo." I on poče da navodi iz benegeseritske Azar knjige: "S puno razloga i na osnovu užasnog iskustva mi nazivamo izrodima one koji se rađaju kao oformljene ličnosti. Jer, ko zna kakva propala i đavolska spodoba iz naše zle prošlosti može da zaposedne živo telo?"
     "Znam istoriju toga", reče Ganima. "Ali ako je to istina, zašto onda mi ne patimo od tih unutrašnjih napada?"
     "Možda naši roditelji stražare u nama", reče Leto.
     "Zašto onda nema čuvara i za Aliju?"
     "Ne znam. Moglo bi biti zbog toga što je jedan od njenih roditelja još u životu. Takođe, nije isključeno da smo mi izuzetak zato što smo još mladi i snažni. Možda, kada postanemo stariji i ciničniji..."
     "Moramo da budemo veoma obazrivi sa babom", reče Ganima.
     "I da ne raspravljamo o onom Propovedniku koji luta našom planetom, šireći jeres."
     "Ne misliš valjda stvarno da je on naš otac!"
     "Nemam nikakav određeni sud o tome, ali ostaje činjenica da ga se Alija plaši."
     Ganima odsečno odmahnu glavom. "Ne verujem u te besmislice o Izrodu!"
     "Imaš isto onoliko pamćenja kao i ja", reče Leto. "Moraš da veruješ ono što želiš da veruješ."
     "Misliš da je to zbog toga što se nismo odvažili na začinski trans, a Alija jeste", reče Ganima.
     "Baš tako."
     Uključivši se u ljudsku maticu koja je tekla središnjim hodnikom, oni zamukoše. Bilo je hladno u Sieč Tabru, ali su pustinjska odela bila topla i blizanci zabaciše svoje kondenzatorske kapuljače, otkrivši riđu kosu. Lica su im odavala žig zajedničkih gena: pune, široko razmaknute usne, potpuno plave oči uživalaca začina.
     Leto je prvi opazio približavanje njihove tetke Alije.
     "Evo je, dolazi", reče, prebacivši se, u znak upozorenja na atreidski ratnički jezik.
     Kada se Alija zaustavila ispred njih, Ganima joj klimnu glavom i reče: "Ratni plen pozdravlja svog slavnog rođaka."
     Koristeći se čakobsa jezikom, Ganima je naglasila značenje svog imena - Ratni plen.
     "Kao što vidiš, voljena tetko", reče Leto, "pripremili smo se za današnji susret sa tvojom majkom."
     Alija, jedina ličnost u prepunom kraljevskom dvoru koju nimalo nije iznenađivalo zrelo ponašanje ove dece, prostreli očima najpre Leta, a zatim Ganimu, pa reče: "Jezik za zube, oboje!"
     Alijina kosa boje bronze bila je svijena nazad u zlatne vodene prstenove. Njeno ovalno lice imalo je namrgođen izraz, a široke usne sa nadole povijenim rubovima sada su bile stisnute u jednu liniju. Bore zabrinutosti širile su se kao lepeze u uglovima njenih takođe potpuno plavih očiju.
     "Oboje vas upozoravam da pazite kako ćete se danas ponašati", reče Alija. "Razlozi su vam oboma dobro poznati."
     "Mi znamo tvoje razloge, ali ti možda ne znaš naše", reče Ganima.
     "Gani!" zareža Alija.
     Leto ošinu pogledom tetku i reče: "Danas kao nikada dosad nećemo se pretvarati da smo balava dečurlija."
     "Niko od vas ne traži da se smeškate", reče Alija. "Ali, mislim da je ludo podstrekivati opasne misli kod moje majke. Irulan se slaže sa mnom. Ko zna kakvu će ulogu Gospa Džesika izabrati. Ona je, na kraju krajeva, Bene Geserit."
     Leto odmahnu glavom, čudeći se: Kako to da Alija ne vidi na šta sumnjamo? Da nije predaleko otišla? On obrati posebnu pažnju na tanane genske oznake na Alijinom licu koje su odavale prisustvo njenog dede po majci. Baron Vladimir Harkonen nije bio prijatna ličnost. Na ovu opasku, oseti nejasno pokretanje unutrašnjeg nemira i reče u sebi: Moj predak, takođe.
     On izusti: "Gospa Džesika je obučena da vlada."
     Ganima klimnu glavom. "Zašto je odabrala baš ovaj trenutak da se vrati?"
     Alija se smrče i reče: "Da li je moguće da jedino želi da vidi svoje unučiće?"
     Ganima pomisli: Tome se ti nadaš, moja draga tetko. Ali to je vraški neverovatno.
     "Ona ne može da vlada ovde", reče Alija. "Njoj pripada Kaladan. To bi trebalo da joj bude dovoljno."
     Ganima prozbori blagim glasom: "Kada je naš otac krenuo u pustinju da umre, postavio je tebe za vladara. On..."
     "Imate li neku zamerku?" upita Alija.
     "Bio je to razborit izbor", uključi se Leto, nadovezujući se na sestrinu zamisao. "Ti si bila jedina osoba koja je znala šta znači biti rođen onako kako smo mi bili rođeni."
     "Šire se glasine da se moja majka vratila Sestrinstvu", reče Alija, "a vas dvoje veoma dobro znate šta Bene Geserit misli o ..."
     "Izrodima", reče Leto.
     "Da!" jetko odgovori Alija.
     "Jednom veštica, uvek veštica - tako se kaže", reče Ganima.
     Sestro, upustila si se u opasnu igru, pomisli Leto, ali se i dalje povodio za njom. On reče: "Naša baba bila je jednostavnija od drugih žena iz svog reda. Ti raspolažeš njenim pamćenjem, Alija; svakako znaš šta se može očekivati."
     "Jednostavnost!" reče Alija; stala je da odmahuje glavom i da se osvrće oko sebe po dupke punom hodniku, a onda ponovo upravi pogled prema blizancima. "Da je moja majka bila iole manje složena ličnost, nego što jeste, nijedno od vas dvoje sad ne bi bilo ovde - kao ni ja. Ja bih bila njeno prvorođenče i nijedan od ovih..." Jedan drhtaj sličan grču jeze zatrese joj ramena. "Opominjem vas, pazite šta radite danas." Alija podiže pogled. "Evo stiže moja straža."
     "Još smatraš da za nas nije bezbedno da pođemo sa tobom do kosmodroma?" upita Leto.
     "Sačekajte ovde", reče Alija. "Dovešću je."
     Leto izmeni pogled sa sestrom, a potom reče: "Mnogo puta si nam kazala da će pamćenjima preminulih, koja sadržimo u sebi, nedostajati određena korisnost sve dok sopstvenim telom dovoljno ne doživimo i na taj način ih ne učinimo stvarnim. Moja sestra i ja verujemo u to. Naslućujemo opasne promene sa dolaskom naše babe."
     "Nemojte prestati da verujete", reče Alija. Čim se okrenula, straža je opkoli i oni krenuše brzo niz hodnik ka Državnom Ulazu gde ih je očekivao ornitopter.
     Ganima otra jednu suzu u desnom oku.
     "Voda za mrtve?" prošapta Leto, prihvatajući sestru za ruku.
     Ganima duboko uzdahnu; pomislila je kako se ranije ophodila prema tetki, koristeći u tu svrhu što je bolje umela nagomilana predačka iskustva, "Začinski trans je učinio ovo?" upita, znajući šta Leto ima na umu.
     "Imaš li neki bolji predlog?"
     "Rasprave radi, zašto nam otac... pa čak ni baba nisu podlegli?"
     Pažljivo ju je posmatrao jedan trenutak. Zatim reče: "Odgovor ti je, kao i meni, poznat. Dok nisu stigli na Arakis, oni su bili snažne ličnosti. Začinski trans - pa..." Stresao se. "Nisu rođeni na ovom svetu kojim su već gospodarili njihovi preci, Ganima. Ali..."
     "Zašto nije poverovala upozorenjima Bene Geserita?" Ganima gricnu donju usnu. "Mogla je da se posluži istim obaveštenjima kao i mi."
     "Oni su je već proglasili Izrodom", reče Leto. "Ne misliš li da je primamljivo otkriti da li si moćniji od svih ovih..."
     "Ne, ne mislim!" Zadrhtavši, Ganima ukloni pogled od ispitivačkog zurenja svog brata. Bilo je dovoljno da se samo osvrne na svoje genetsko pamćenje pa da upozorenja Sestrinstva zadobiju jasan oblik. Rođeni kao oformljene ličnosti ispoljavali su vidnu težnju da postanu odrasli ljudi sa gadnim navikama. A najverovatniji uzrok... Ona ponovo zadrhta.
     "Šteta što nemamo nekoliko Rođenih kao oformljene ličnosti u našem geneološkom stablu", reče Leto.
     "Možda imamo."
     "Ali, onda bismo... Ah, da, staro neodgonetnuto pitanje: da li zaista imamo otvoren pristup svakom odeljku iskustava naših predaka?"
     Svestan vlastite unutrašnje pometenosti, Leto je znao koliko ovaj razgovor mora biti uznemiravajući i za njegovu sestru. Mnogo puta su razmatrali ovo pitanje, ali je zaključak uvek izostajao. On reče: "Moraćemo da odlažemo, odlažemo i odlažemo kad god ona bude nastojala da nas privoli na trans. Krajnja obazrivost u pogledu prejakih doza začina; toga moramo da se držimo."
     "Te prejake doze mora da su stvarno velike", reče Ganima.
     "Izdržljivost nam je, verovatno, visoka", složi se on. "Vidiš koliko je Aliji potrebno."
     "Sažaljevam je", reče Ganima. "Taj poriv mora da je tanan i potuljen i da joj se prikrada sve dok..."
     "Ona je žrtva", reče Leto. "Izrod."
     "Možda grešimo."
     "Tačno."
     "Stalno se pitam", promrmlja Ganima, "neće li naredno predačko pamćenje koje pretražujem biti ono koje..."
     "Prošlost ne leži dalje od tvog jastuka", reče Leto.
     "Moramo da ulučimo priliku da raspravimo ovo sa našom babom."
     "Na to me njeno pamćenje u meni podstiče", reče Leto.
     Ganima susrete njegov pogled. Zatim reče: "Suviše znanja nikad ne dopušta jednostavne odluke."