3.

     Sieč na rubu pustinje
     Bejaše Letov, bejaše Kinesov,
     Bejaše Stilgarov, bejaše Muad'Dibov
     A onda, još jednom, bejaše Stilgarov.
     Naibi jedan za drugim počinuše u pesku.
     Ali Sieč traje.

     Iz jedne slobodnjačke pesme

     Rastavši se sa blizancima, Alija oseti kako joj srce lupa. Nekoliko ustreptalih sekundi osećala je gotovo prinudu da ostane sa njima i da ih moli za pomoć. Kakva budalasta slabost! Sećanje na to odaslalo je opominjuću mirnoću kroz Aliju. Da li bi se ovi blizanci usudili da se ogledaju u predviđanju. Put koji je progutao njihovog oca mora da mami i njih - začinski trans sa svojim vizijama budućnosti koje lelujaju poput izmaglice raspirene na ćudljivom vetru.
     ZaŠto ne mogu da vidim budućnost? pitala se Alija. Toliko se trudim, pa zašto mi onda izmiče?
     Blizanci se moraju naterati da pokušaju, reče u sebi. Moguće je navesti ih na to. Imaju detinju radoznalost, a ona je povezana sa pamćenjima koja se protežu milenijumima.
     Baš kao što je imam i ja, pomisli Alija.
     Stražari otvoriše orošene zaptivače na Državnom Ulazu Sieča, a zatim se povukoše u stranu kada se ona pojavi na rubu pristanišne piste, gde su čekali ornitopteri. Vetar iz pustinje rasipao je prašinu po nebu, ali je dan bio vedar. Izronjavanje iz svetlosti koju su proizvodile siečke plamteće kugle na dnevnu svetlost, usmerilo je njene misli na spoljašnji svet.
     Zašto se Gospa Džesika vraćala baš u ovom trenutku? Jesu li priče dospele na Kaladan, priče kako je namesništvo...
     "Moramo da pohitamo, Moja Gospo", reče neko iz njene pratnje, povisivši glas iznad fijuka vetra.
     Dopustila je da joj pomognu da se popne u ornitopter i pričvrstila sigurnosni pojas, dok su joj misli hrlile napred.
     Zašto baš sada?
     Kada su se ornitopterova krila povila i kada se letelica vinula u vazduh, ona oseti velelepnost i moć svog položaja kao fizičke stvari - ali i veoma krhke, oh, tako krhke!
     Zašto sada kad joj planovi još nisu dovršeni?
     Magle prašine se raziđoše dok se pela i sada je mogla da vidi suncem obasjan predeo planete koji se menjao: široke površine zelene vegetacije tamo gde je nekad gospodarila spržena zemlja.
     Bez vizije budućnosti mogla bih da propadnem. Oh, kakve bih čarolije mogla da izvedem, kada bih samo bila u stanju da vidim kao što je Pol video! Nije mi bila dosuđena gorčina koju donosi vizija onog što će se dogoditi.
     Stresla ju je mučna žudnja i ona požele da može da se odrekne vlasti. Oh, biti kao ostali - slepi u tom najsigurnijem od svih slepila - što žive samo hipnotičke polu-živote u koje šokom rođenja biva gurnuta većina ljudskih jedinki. Ali ne! Ona je bila rođena kao Atreid, žrtva te eonima duboke svesti, koja je pretrpela uticaj odavanja začinu njene majke.
     Zašto se moja majka danas vraća?
     Gurni Halek će biti uz nju - uvek odani sluga, najamni ubica ružnog izgleda, privržen i neposredan, muzičar koji svira ubistvo na oštrom bodežu ili sa podjednakom lakoćom zabavlja ljude na devetostrunom balisetu. Neki su govorili da je postao ljubavnik njene majke. Ta stvar bi se morala proveriti; mogla bi se pokazati kao najznačajnija poluga.
     Želja da bude kao ostali napustila ju je.
     Leto mora biti namamljen u začinski trans.
     Prisetila se kako je jednom pitala dečaka na koji način bi postupao sa Gurni Halekom. Leto je, osetivši u njenom pitanju skrivenu nameru, rekao da je Halek odan 'do greha', dodavši: "On je obožavao... mog oca."
     Opazila je kratkotrajno oklevanje. Leto umalo što nije izgovorio 'mene' umesto 'mog oca'. Da, ponekad je bilo teško razlučiti genetsko sećanje od živog tela. Gurni Halek neće to razlučivanje učiniti lakšim za Leta.
     Okrutan osmeh pređe preko Alijinih usana.
     Posle Vojvodine smrti, Gurni je odlučio da sa Gospom Džesikom pođe na Kaladan. Njegov povratak zamrsiće mnoge stvari. Došavši ponovo na Arakis, on će ionako zapetljanu situaciju još više iskomplikovati. Najpre je služio Polovog oca, čime je započet niz: Leto I, dakle, pa Pol, konačno Leto II. A u pogledu uzgojnog programa Bene Geserita redosled je bio sledeći: Džesika, Alija, Ganima - jedan ceo ogranak. Gurni se, doprinoseći zbrci identiteta, može pokazati značajnim činiocem.
     Šta bi učinio kada bi otkrio da u našim venama teče i krv Harkonena, Harkonena koje tako ogorčeno mrzi?
     Osmeh na Alijinim usnama sada je odavao samoposmatranje. Blizanci su, najposle, bili deca. Bili su deca sa bezbroj roditelja, čija pamćenja pripadaju i drugima i njima sGmima. Oni će stajati na rubu Sieč Tabra i posmatraće trag spuštanja broda njihove bake u Arakensku kotlinu. Plamteća oznaka prolaska broda, jasno vidljiva na nebu - hoće li to učiniti Džesikin dolazak stvarnijim njenim unucuma?
     Majka će me pitati o njihovoj obuci, pomisli Alija. Da li spajam prana bindu discipline na razborit način? A ja ću joj odgovoriti da oni sGmi sebe obučavaju - baš kao što sam i ja činila. Navešću joj reči njenog unuka: 'Među odgovornosti upravljanja spada i nužnost kažnjavanja... ali samo onda kada to žrtva zahteva.'
     Aliji pade na pamet da ukoliko bi samo dovoljno pomno usredsredila pažnju Gospe Džesike na blizance, ostalo bi moglo da izmnakne strožijem ispitivanju.
     Tako nešto bi se moglo udesiti. Leto veoma liči na Pola. A kako i da ne liči? Mogao je da bude Pol kad god se na to reši. Čak je i Ganima posedovala ovu uznemirujuću sposobnost.
     Baš kao što i ja mogu da budem moja majka ili ma ko od onih koji dele svoje živote sa nama.
     Skrenula je misli sa tog toka, zureći u predeo Zaštitnog Zida koji je promicao ispod nje. A onda pomisli: Kako to da napusti toplu sigurnost vodom bogatog Kaladana i da se vrati na Arakis, pustinjsku planetu, gde joj je Vojvoda ubijen, a sin umro kao mučenik?
     Zašto se Gospa Džesika vraća u ovom trenutku?
     Alija nije našla odgovor - ništa izvesno. Ona je mogla da deli nečiju ego-svest, ali kada su iskustva išla odvojenim putevima, onda su se i pobude razilazile. Bit odluka leži u potajnim delovanjima koja pojedinci preduzimaju. Za rođene kao oformljene ličnosti, mnogorođene Atreide, ovo je ostajala najviša stvarnost, samo po sebi jedna druga vrsta rođenja: bilo je to apsolutno odvajanje od živog, dišućeg tela onog trenutka kada je to telo napuštalo matericu koja mu je podarila mnogostruku svest.
     Alija nije videla ništa čudno u tome što mrzi i voli svoju majku u isto vreme. Bila je to nužnost, potrebna ravnoteža, koja nije ostavljala prostora za osećanja krivice ili osude. Gde bi ljubav ili mržnja mogle da se zaustave? Da li je trebalo kriviti Bene Geserit što su Gospu Džesiku postavili na određen put? Krivica i osuda se rasipaju kada pamćenje obuhvata milenijum. Sestrinstvo je jedino težilo stvaranju Kvizac Haderaha: muškog dvojnika potpuno razvijene Časne Majke... pa i više - ljudske jedinke nadmoćne osetljivosti i svesti, Kvizac Haderaha koji bi mogao biti na mnogo mesta istovremeno. A Gospa Džesika, samo jedna karika u tom programu uzgajanja, imala je tu nesreću da se zaljubi u oplodnog partnera kome je bila dodeljena. Odazivajući se željama svog voljenog Vojvode, donela je na svet sina umesto kćerke, koja je po zapovesti Sestrinstva morala da bude prvorođenče.
     Ostavivši da se rodim kasnije, postala je uživalac začina. A sada me oni ne žele. Sada me se boje! Sa dobrim razlogom...
     Dobili su Pola, svog Kvizac Haderaha, jedan ljudski vek prerano - sitna pogreška koja se potkrala u ogromnom projektu. Ali onda se pojavio novi problem: Izrod, koji je sadržao dragocene gene za kojima su oni tragali pokolenjima.
     Alija oseti kako neka senka skliznu preko nje. Ona pogleda naviše. Njena pratnja je počela da zauzima stražarski položaj, koji je označavao pripremu za sletanje. Odmahnula je glavom, čudeći se nespokojnim mislima. Čemu dobrom je služilo prizivanje minulih života i preslišavanje njihovih starih grešaka? Ovo je novi život.
     Dankan Ajdaho je upotrebio svoju mentatsku svest da bi dokučio odgovor na pitanje zašto se Džesika vratila baš u ovom trenutku, razmotrivši taj problem u maniru čoveka-kompjutera za što je bio obdaren. Izjavio je da je ona došla da preuzme blizance za račun Sestrinstva. Blizanci su, takođe, posedovali dragocene gene. Dankan je, odista, mogao da bude u pravu. Bio je to dovoljan razlog da izmami Gospu Džesiku iz dobrovoljne osame na Kaladanu. Ako je Sestrinstvo naredilo... Odista, šta bi drugo moglo da je nagna da se vrati na mesto za koje su je vezivale mnoge potresne uspomene?
     "Videćemo", promrmlja Alija.
     Osetila je kako je ornitopter dodirnuo krov njene Tvrđave uz kratki i reski trzaj koji ju je ispunio ljutitom slutnjom.