4.

     Melanž (me - lange, takođe ma, lanj) n-s, poreklo neodređeno (misli se da potiče iz starog zemaljskog francuskog): a) mešavina začina; b) začin sa Arakisa (Dine) sa gerijatrijskim svojstvima koja je prvi primetio Jenšup Aškoko, kraljevski hemičar za vreme vladavine Šakada Mudrog; arakenski melanž, pronađen jedino u najdubljem pustinjskom pesku Arakisa, dovodi se u vezu sa proročkim vizijama Pola Muad'Diba (Atreida), prvog slobodnjačkog Mahdija; takođe korišćen od strane Svemirskog Esnafa Navigatora i reda Bene Geserit.

     'Kraljevski rečnik', peto izdanje

     U svetlosti svitanja dve velike mačke pređoše stenoviti greben lako se gibajući. Nisu se, u stvari, još bile upustile u strastven lov, već su samo nadgledale svoju teritoriju. Zvali su ih Laza tigrovi: naročita pasmina doneta na planetu Salusa Sekundus pre gotovo osam hiljada godina. Genetska manipulacija stare zemaljske vrste izbrisala je neke od prvobitnih tigrovskih crta, a oplemenila im druge bitne odlike. Zubi su im ostali dugački. Lica su im bila široka, a oči oprezne i inteligentne. Šape su se uvećale da bi im pružile čvršći oslonac na neravnom tlu, a pandže u svojevrsnim koricama mogle su se ispružiti nekih desetak centimetara; na krajevima su bile zaoštrene u britke šiljke, usled sabijajućeg dejstva korica. Krzno im je bilo glatko i ravnomerno obojeno jednom mrkožutom nijansom, što ih je činilo gotovo nevidljivim spram peščane pozadine.
     Na još jedan način su se razlikovale od svojih predaka: dok su bili mladunci u mozak su im ugrađeni stimulatori poslušnosti. Ovi stimulatori su ih pretvarali u pione u rukama onog ko je posedovao odašiljač.
     Bilo je hladno, tako da, kada su se mačke zaustavile da osmotre teren, dah im se preobražavao u maglu. Oko njih se prostirao predeo Saluse Sekundus isušen i pust, mesto koje je skrivalo skroman broj pustinjskih pastrmki, prokrijumčarenih sa Arakisa i uz veliku cenu održavanih u životu, u nadi da bi se monopol na melanž mogao ukinuti. Tamo gde su mačke stajale, predeo se odlikovao mrkožutim stenama i raštrkanim, proređenim žbunjem, srebrnastozelenim u dugim senkama jutarnjeg sunca.
     Na iznenadnu kretnju mačke najednom postadoše napete. Oči im se lagano pomeriše na levu stranu, a zatim u istom pravcu pođoše i glave. Daleko dole na izbrazdanom tlu, dva deteta probijala su sebi put isušenim koritom držeći se za ruke. Bila su naizgled istog uzrasta, otprilike devet ili deset standardnih godina. Kosa im je bila riđa, a na sebi su imala pustinjska odela prekrivena skupocenim, opervaženim burkama bele boje. Prsa su im krasile sokolove kreste kuće Atreida izrađene od niti plamtećih dragulja. Idući, deca su razdragano čavrljala, tako da su im glasovi jasno dopirali do mačaka pripravnih za lov. Laza tigrovi su poznavali ovu igru; učestvovali su u njoj i ranije, ali ostadoše nepokretni, iščekujući uključenje signala za lov u svojim stimulatorima poslušnosti.
     Jedan čovek se pomoli na vrhu grebena iza mačaka. Zastao je i osmotrio mesto zbivanja: mačke, decu. Čovek je nosio sardaukarsku radnu uniformu sive i crne boje sa obeležjima Levenbreha, oficira Bašara. Kaiševi su mu stajali iza vrata i ispod ruku, pričvršćujući odašiljač poslušnosti koji se nalazio u malom rancu na grudima gde se lako mogao dosegnuti obema rukama.
     Mačke nisu obratile pažnju na njegovo približavanje. Poznavale su ovog čoveka po zvuku i mirisu. Spustio se dole i zaustavio na dva koraka iza njih, brišući čelo od znoja. Vazduh je bio hladan, ali je zato ovaj posao bio vruć. Njegove svetle oči još jednom obuhvatiše prizor: mačke, decu. On gurnu vlažnu pletenicu plave kose ispod crnog radnog šlema i dotače mikrofon koji mu je bio ugrađen u grlo.
     "Mačke ih drže na oku."
     Odgovor stiže do njega preko prijemnika koji su mu bili usađeni iza oba uva. "Vidimo ih."
     "Ovog puta?" upita Levenbreh.
     "Hoće li to učiniti i bez naredbe za lov?" uzvrati pitanjem glas.
     "Spremne su", reče Levenbreh.
     "Vrlo dobro. Da vidimo da li će se četiri lekcije uslovljavanja pokazati dovoljnim."
     "Recite mi kada budete spremni."
     "Kad god hoćeš."
     "Onda neka bude odmah", reče Levenbreh.
     Dodirnuo je crvenu dirku na desnoj strani odašiljača poslušnosti, pošto je prethodno oslobodio polugu koja je štitila dirku. Sada su mačke stajale potpuno nesputane odašiljačem. Držao je ruku iznad crne dirke koja se nalazila ispod crvene, spreman da zaustavi životinje ukoliko bi se one okomile na njega. Ali one se čak nisu ni obazrele na njega, već su se zgurile, a zatim se uputile niz greben ka deci. Velike šape pokretale su im se glatko i sklisko.
     Levenbreh je čučnuo da bi posmatrao, znajući da negde u njegovoj blizini skrivena kamera prenosi ovaj prizor do tajnog monitora u Tvrđavi gde je živeo njegov Princ.
     Mačke najednom počeše da ubrzavaju korak, a zatim pređoše u trk.
     Zadubljena u penjanje uz stenovit obronak deca još nisu opazila opasnost. Jedno od njih se nasmeja i piskav, visok ton zapara čisti vazduh. Drugo dete se saplete, a onda, pošto je povratilo ravnotežu, okrenu se i ugleda mačke, pokazavši istovremeno prstom. "Pogledaj!"
     Deca se zaustaviše i stadoše netremice da posmatraju ovo zanimljivo uplitanje u njihove živote. Stajali su tako i kada Laza tigrovi nasrnuše na njih, svaki na po jedno dete. Umrla su nenadano naglo, munjevito slomljenih vratova. Mačke počeše da ih proždiru.
     "Da ih pozovem natrag?" upita Levenbreh.
     "Pusti ih da završe. Dobro su obavile posao. Znao sam da će tako biti. Ovaj par je sjajan."
     "Najbolji koji sam ikada video", složi se Levenbreh.
     "Vrlo dobro. Upravo je poslat prevoz po tebe. Sada ćemo prekinuti vezu."
     Levenbreh ustade i protegli se. Uzdržao se od gledanja prema uzvišici sa njegove leve strane, gde je izdajničko svetlucanje odavalo mesto na kome se nalazila kamera; ova naprava prenela je njegovu izvrsnu predstavu do Bašara, daleko u zelenim krajevima Kapitola. Levenbreh se osmehnu. Za današnji rad dobiće unapređenje. Već je osećao batorske oznake na vratu - a jednog dana i burseške... pa čak, ko zna, i bašarske. Ljudi koji su marljivo služili u odredima Farad'na, unuka pokojnog Šadama IV, sticali su vredna unapređenja. Jednog dana, kada se princ ustoliči na svoj zakoniti tron, biće još i većih unapređenja. Bašarski čin ne mora da bude poslednji u nizu. Postojaće baronstva i grofovije koje valja preuzeti na mnogim svetovima ovog carstva... jednom kada blizanci Atreida budu uklonjeni.