59.

     Muad'Dib je bio lišen prava na nasledstvo i govorio je u ime svih koji su bili lišeni prava na nasledstvo u svim vremenima. On je dizao glas protiv duboke nepravde koja otuđuje individuu od onog što je izgledalo da joj pripada kao pravo.

     Mahdinat, jedna od analiza od Hark al-Ada

     Gurni Halek je sedeo na šuločkom brdu sa svojim balisetom pored sebe na ponjavi od začinskih vlakana. Ispod njega zatvorena kotlina vrvela je od radnika koji su sadili žetvu. Peščana navoznica kojom su Izgnani mamili crve na začinski trag bila je zaprečena novim kanatom. Zasadi su se spuštali niz kosinu da bi zadržali njeno krunjenje.
     Bilo je skoro vreme za popodnevni obed, a Halek se nalazio na brdu više od jednog časa pokušavajući da porazmisli u ovoj osamljenosti. Ljudi su dole ulagali veliki trud, ali sve što je on video bilo je delo melanža. Prema Letovoj ličnoj proceni proizvodnja začina bi uskoro trebalo da padne na jednu desetinu od svog vrhunca u doba Harkonena. Vrednost zaliha se, sa svakom narednom isporukom svuda u carstvu udvostručavala. Govorilo se da je od Porodice Metuli otkupljena polovina Novebrunskih planeta za tri stotine dvadeset i jedan litar.
     Izgnani su radili kao ljudi koje je đavo gonio, a možda je tako i bilo. Pre svakog obroka, okretali su se ka Tanzeruftu i molili se ovaploćenom Šai-Huludu. Tako su oni videli Leta, a kroz njihove oči, Halek je video budućnost u kojoj je većina čovečanstva delila njihov pogled. Halek nije bio siguran da nu se takav ishod dopadao.
     Leto je zasnovao ovakav mit kada je doveo Propovednika i Haleka ovde u Halekovom ukradenom topteru. Leto je golim rukama probio šuločki kanat, bacajući veliko kamenje i više od pedeset metara. Kada su izgnani pokušali da se umešaju, Leto je odsekao glavu najbližem jedva uočljivim zamahom ruke. Pobacao je ostale natrag među njihove drugove i glasno se narugao njihovom oružju. Riknuo je na njih demonskim glasom: "Vatra me neće dotaći! Vaši noževi me neće ozlediti! Na meni je Šai-Huludova koža!"
     Izgnani su ga tada prepoznali i prisetili se njegovog bekstva, kada je skočio sa brda 'neposredno u pustinju'. Pali su ničice ispred njega i Leto je izdao svoje zapovesti. "Dovodim vam dva gosta. Čuvaćete ih i ukazivati im poštovanje. Obnovićete kanat i otpočeti sa sađenjem oaznog vrta. Jednog dana ću se ovde nastaniti. Vi ćete pripremiti moj dom. Nećete više da prodate ni trunku začina, već ćete da uskladištite svaki delić koji sakupite."
     Sve dalje je išao sa svojim uputstvima, a Izgnani su upijali svaku reč, gledajući ga kroz strahom zastakljene oči, kroz strahopoštovanje koje je prelazilo u prestravljenost.
     Pred njima je stajao Šai-Hulud, konačno iskrsnuvši iz peska!
     Nije bilo nikakvog nagoveštaja ove metamorfoze kada je Leto pronašao Haleka sa Gadean al-Falijem u jednom malom pobunjeničkom sieču kod Gare Rudena. Leto je sa svojim slepim saputnikom došao tamo iz pustinje starim začinskim putem, jašući na crvu kroz oblast u kojoj su crvi sada bili prava retkost. Pričao je da je više puta bio prinuđen da skreće zbog prisustva vlage u pesku, dovoljno vode da otruje crva. Stigli su tamo odmah posle podneva i stražari su ih doveli u javnu odaju kamenih zidova.
     Sećanje je sada obuzelo Haleka.
     "Dakle, to je Propovednik", rekao je.
     Koračajući oko ovog slepog čoveka, proučavajući ga, Halek se prisetio priča o njemu. Tu u sieču, nikakva obrazina pustinjskog odela nije krila staračko lice, i njegove crte su služile sećanju da pravi poređenja. Da, ovaj čovek je zaista ličio na starog Vojvodu po kome je Leto dobio ime. Da li je ta sličnost bila slučajna?
     "Poznate su ti priče o ovome ovde?" upitao je Halek, obraćajući se postrance Letu. "Da je on tvoj otac koji se vratio iz pustinje?"
     "Čuo sam za te priče."
     Halek se okrenuo da osmotri dečaka. Leto je nosio neobično pustinjsko odelo sa savijenim rubovima oko lica i ušiju. Pokrivalo ga je crno odelo, a noge su bile obuvene u čizme za pesak. Njegovo prisustvo ovde zahtevalo je mnoga objašnjenja - kako je uspeo još jednom da pobegne.
     "Zašto si doveo Propovednika ovamo?" upitao je Halek. "U Jakarutuu su govorili da on radi za njih."
     "Više ne. Doveo sam ga zbog toga što Alija hoće da ga ubije."
     "Tako? Ti, znači, misliš da je ovo utočište?"
     "Ti si njegovo utočište."
     Za sve to vreme Propovednik je stajao pokraj njih, nijednim migom ne odajući da ga zanima u kom se pravcu njihov razgovor kreće.
     "Valjano me je služio, Gurni", reče Leto. "Kuća Atreida nije izgubila svako osećanje obaveze prema onima koji nam služe."
     "Kuća Atreida?"
     "Ja sam Kuća Atreida."
     "Pobegao si iz Jakarutua pre no što sam mogao da dovršim ispitivanje koje je tvoja baka naredila", reče Halek. "Kako možeš da pretpostaviš..."
     "Život ovog čoveka treba da čuvaš kao da je tvoj vlastiti", rekao je Leto kao da nije bilo nikakve rasprave i ne prezajući susreo Halekov netremičan pogled.
     Džesika je naučila Haleka mnogim Bene Geserit potankostima opažanja ali on nije u Letu pronalazio bilo šta što bi govorilo o nečem drugom do o spokojnoj sigurnosti. Ipak Džesikina naređenja nisu gubila na značaju. "Tvoja baka me je obavezala da dovršim tvoje obrazovanje i uverim se da nisi posednut."
     "Nisam posednut." Bila je to bezuslovna tvrdnja.
     "Zašto si pobegao?"
     "Namri je imao naređenje da me ubije bez obzira na to šta ja uradio. Njegova naređenja poticala su od Alije."
     "Jesi li ti, u tom slučaju, Istinozborac?"
     "Jesam." Još jedna bezuslovna tvrdnja ispunjena samopouzdanjem.
     "A Ganima takođe?"
     "Ne."
     Propovednik je u tom trenutku, prekinuo ćutanje, okrenuvši svoje prazne očne jame prema Haleku ali pokazujući na Leta. "Misliš da ti možeš da ga staviš na probu?"
     "Ne mešaj se kad ne znaš ništa o problemu i njegovim posledicama", zapovedio je Halek, ne gledajući čoveka.
     "Oh, vrlo dobro poznajem, njegove posledice", reče Propovednik. "Jedna stara žena koja je mislila da zna šta radi me je pre mnogo vremena stavila na probu. Nije znala kako, kao što se pokazalo."
     Halek se tada obrnuo prema njemu. "Ti si još jedan Istinozborac?"
     "Bilo ko može da bude Istinozborac, čak i ti", reče Propovednik. "To je stvar samopoštenja prema prirodi vlastitih osećanja. Zahteva da imaš unutrašnje slaganje sa istinom koja dozvoljava lako prepoznavanje."
     "Zašto se mešaš?" upitao je Halek, spustivši ruku na kris-nož. Ko je bio ovaj Propovednik?
     "Učestvujem u ovim događajima", reče Propovednik. "Moja majka bi mogla da položi svoju krv na oltar, ali ja imam druge pobude. I shvatam vaš problem."
     "Oh?" Halek je sada postao doista radoznao.
     "Gospa Džesika ti je naložila da napraviš razliku između vuka i psa, između ze'eb i ke'leb. Prema njenoj definiciji vuk je neko ko ima moć i zloupotrebljava tu moć. Međutim, između vuka i psa postoji razdoblje nastajanja kada ne možeš da ih razlikuješ."
     "To je blizu suštine", reče Halek, primećujući kako sve više siečkih ljudi ulazi u javnu odaju da bi slušali. "Otkud to znaš?"
     "Zato što poznajem ovu planetu. Ne razumeš? Razmisli kako je to. Ispod površine su stene, kal, naslage, pesak. To je planetno pamćenje, slika njene istorije. Isto je i sa ljudskim bićima. Pas se seća vuka. Svaka vaseljena okreće se oko jezgra bitisanja i od toga jezgra prema spolja pružaju se sva pamćenja sve do same površine."
     "Vrlo zanimljivo", reče Halek. "Kako bi mi to pomoglo da sprovedem naređenja koja sam dobio?"
     "Pregledaj sliku svoje istorije koja je unutar tebe. Opšti kao što bi životinja opštila."
     Halek je zatresao glavom. U ovom Propovedniku bilo je neodoljive neposrednosti, osobine koju je mnogo puta uočio kod Atreida; postojali su više nego neznatni nagoveštaji da je ovaj čovek koristio moći Glasa. Halek je osetio kako mu je srce počelo brže da bije. Da li je to bilo moguće?
     "Džesika je tražila krajnji ispit, pritisak uz pomoć koga bi temeljno tkivo njenog unuka izbilo na površinu", reče Propovednik. "Ali to tkivo je stalno tu, izloženo tvom pogledu."
     Halek se okrenuo i zagledao se u Leta. Ovaj pokret došao je sam od sebe, iznuđen neodoljivim silama.
     Propovednik je nastavio, kao da je poučavao svojeglavog učenika. "Ova mlada osoba te zbunjuje jer nije pojedinac. On je zajednica. Kao i u svakoj zajednici koja se nalazi pod pritiskom, bilo koji član te zajednice može da preuzme komandu. Ova komanda nije uvek bezazlena i tako dolazimo do naših priča o Izrodstvu. Ali, ti si već dovoljno povredio ovu zajednicu, Gurni Halek. Zar ne možeš da vidiš da je već došlo do preobražaja? Ovaj mladić je postigao unutrašnje sadejstvo koje je neizmerno moćno, koje se ne može podriti. Vidim to i bez očiju. Jednom sam mu se suprotstavio, ali sada sledim njegovu zapovest. On je iscelitelj."
     "Ko si ti?" upitao je Halek.
     "Ništa više od onog što vidiš. Ne gledaj u mene, gledaj u ovu ličnost za koju ti je naređeno da je podučiš i isprobaš. On je obrazovan kroz preokrete. Preživeo je ubistvene uslove. Sad je ovde."
     "Ko si ti?" nastojao je da sazna Halek.
     "Kažem ti da gledaš samo u ovog atreidskog mladića! On je poslednje vrelo snage od koje naša vrsta zavisi. On će ponovo složiti u sistem ishode prethodnih delanja. Nijedno drugo ljudsko biće ne može da poznaje ta prethodna delanja kao što on to zna. A ti si pomišljao na uništenje jednog takvog čoveka!"
     "Bilo mi je naređeno da ga ispitam i nisam..."
     "Ali ti jesi!"
     "Je li on Izrod?"
     Tužan smeh protresao je Propovednika. "Uporno ostaješ pri toj Bene Geserit besmislici. Kako stvaraju mitove koji uspavljuju čoveka!"
     "Jesi li ti Pol Atreid?" upitao je Halek.
     "Pola Atreida više nema. On je pokušao da postoji kao vrhunski moralni simbol dok je istovremeno odricao sve moralne zahteve. Postao je svetac bez boga, i svaka njegova reč bila je bogohuljenje. Kako možeš da pomisliš..."
     "Zato što govoriš njegovim glasom."
     "Hoćeš li sad i mene da staviš na probu? Čuvaj se, Gurni Halek."
     Halek je progutao pljuvačku, sileći svoju pažnju da se ponovo usmeri na neosetljivog Leta koji je i dalje stajao spokojno uvažavajući razgovor koji se vodio. "Ko je stavljen na probu?" upitao je Propovednik. "Nije li, možda, istina da gospa Džesika tebe stavlja na probu, Gurni Halek?"
     Halek je otkrio da je ova misao duboko uznemirujuća i pitao se zašto je dopustio da ga Propovednikove reči dirnu. Ali kod atreidskih slugu bila je duboko usađena sklonost da se pokoravaju mistici samodršca. Džesika je, objašnjavajući ovo, stvar učinila još tajanstvenijom. Halek je u ovom času osećao kako se nešto unutar njega menja, nešto čije su ivice bile samo dotaknute Bene Geserit odlukom kojoj ga je Džesika podvrgla. U njemu se podigao nerazgovetan bes. Nije želeo da se menja!
     "Ko se to među vama igra boga i kakvom kraju teži?" upitao je Propovednik. "Da bi odgovorio na to pitanje ne možeš se osloniti samo na razum."
     Halek je polagano i promišljeno preneo pažnju sa Leta na ovog slepog čoveka. Džesika je stalno govorila da bi on trebalo da postigne ravnotežu kairitsa - 'hoćeš-nećeš'. Nazivala je to vladanjem umnim sposobnostima bez reči i rečenica, bez pravila i dokaza. Bila je to zaoštrena ivica njegove vlastite unutrašnje istine, sveobuzimajuće. Nešto je u glasu ovog slepog čoveka, njegovom tonu, njegovom ponašanju zapalilo bes koji je sagoreo u zaslepljujuću mirnoću unutar Haleka.
     "Odgovori na moje pitanje", reče Propovednik.
     Halek je osetio da ove reči produbljuju njegovu usredsređenost na ovo mesto, na ovaj trenutak i njegove zahteve. Njegov položaj u vaseljeni bio je određen jedino njegovom koncentracijom. Ni senka sumnje nije ostala u njemu. Ovo je bio Pol Atreid, ne mrtav, već koji se vratio. A ovo ne-dete, Leto. Halek je još jednom pogledao u Leta, stvarno ga videvši. Video je znake siline oko očiju, osećaj ravnoteže u stavu, ćutljiva usta čiji su svijeni uglovi otkrivali smisao za humor. Leto se izdvajao iz svoje pozadine kao da se nalazio u žiži zaslepljujuće svetlosti. Dostigao je harmoniju jednostavno je prihvatajući.
     "Reci mi Pol", reče Gurni Halek. "Da li tvoja majka zna?"
     Propovednik je uzdahnuo. "Prema Sestrinstvu, sve dostiže harmoniju, jednostavno, kroz njeno prihvatanje."
     "Reci mi Pol", reče Halek. "Da li tvoja majka zna?"
     Propovednik je uzdahnuo. "Za Sestrinstvo, za sve njih, ja sam mrtav. Ne pokušavaj da me oživiš."
     I dalje ne gledajući u njega, Halek upita: "Ali zašto ona čini..."
     "Čini ono što mora. Ona gradi svoj vlastiti život, misleći da upravlja mnogim životima. Na taj način se svi mi igramo boga."
     "Ali ti si živ", prošapta Halek, sada savladan svešću o tome, okrenuvši se napokon da bi se upiljio u ovog čoveka, mlađeg od sebe, ali toliko ostarelog u uslovima pustinjskog života da je izgledalo kao da nosi dvostruko breme Halekovih godina.
     "Šta je to?" upita Pol. "Živ?"
     Halek je zaokružio pogledom oko njih po Slobodnjacima koji su pratili razgovor, raspetim između sumnje i strahopoštovanja.
     "Mojoj majci nikada nije bilo suđeno da stekne moj nauk." Bio je to Polov glas! "Biti bog može da postane najposle dosadno i ponižavajuće. Bilo je svakako dovoljno razloga da se izumi slobodna volja! Bog može da poželi da pobegne u san i bude živ samo u nesvesnim opredmećenim predstavama bića iz svojih snova."
     "Ali ti si živ!" reče Halek sada već glasnije.
     Pol nije obratio pažnju na uzbuđenje u glasu svog starog drugara i upita: "Da li bi zaista protivstavio ovog momka njegovoj sestri u probi-Mašad? Kakva kobna besmislica! Svako od njih bi rekao: 'Ne. Ubij me! Pusti onog drugog da živi!' Gde bi jedna takva proba odvela? Šta znači, onda, biti živ, Gurni?"
     "To nije bila proba", pobunio se Halek. Nije mu se dopadao način na koji su se Slobodnjaci, tiskajući se, sve više primicali, zagledajući Pola, ne obazirući se na Leta.
     Ali Leto se tada umešao. "Da li shvataš ceo sklop, oče?"
     "Da... da..." Pol je visoko držao glavu kao da je njušio vazduh. "To je, onda, Farad'n!"
     "Kako je lako slediti naše misli, umesto naših osećaja", reče Leto.
     Halek je bio u stanju da prati ovu misao i, baš kad se spremao da upita, Leto ga je prekinuo položivši mu šaku na ruku: "Ne pitaj, Gurni. Mogao bi da se vratiš sumnji kako sam ja Izrod. Ne! Pusti da se to dogodi, Gurni. Ako pokušaš da siliš, samo ćeš uništiti sebe."
     Ali Halek je osetio kako ga obuzima sumnja. Džesika ga je bila upozorila. "Ti, rođeni kao formirane ličnosti, mogu da budu veoma lukavi. Imaju trikove o kojima nikada nisi ni sanjao." Halek je polagano klimnuo glčavom. A Pol! Blagi Bože! Pol je bio živ i u savezu sa ovim znakom pitanja koji je rodio!
     Slobodnjaci oko njih se više nisu mogli zadržati. Utisnuli su se između Haleka i Pola, između Leta i Pola, gurajući ovu dvojicu u pozadinu. U vazduhu su pljuštala promukla pitanja: "Jesi li ti Muad'Dib? Jesi li ti, stvarno, Muad'Dib? Je li istina ono što on kaže? Reci nam!"
     "Morate da razmišljate o meni samo kao o Propovedniku", reče Pol, odgurujući se. "Ja nikada više ne mogu da budem Pol Atreid ili Muad'Dib. Ja nisam Čanin muž ili car."
     Halek se, plašeći se onog što je moglo da se dogodi ako ova žudna pitanja ne dobiju logičan odgovor, baš spremao da stupi u akciju, kada je Leto prvi krenuo. Bilo je to prvi put da je Halek video delić strahovite promene koja se izvršila u Letu. Jedan bikovski glas je zagrmeo: "Sklanjajte se!" i Leto je krenuo napred bacajući odrasle Slobodnjake levo i desno, obarajući ih na pod, devetajući ih rukama, istržući noževe iz njihovih ruku, hvatajući za sečiva.
     Za manje od minut, oni Slobodnjaci koji su još stajali na nogama bili su potisnuti uz zidove u stanju mukle preneraženosti. Leto je stajao pored svog oca. "Kad Šai-Hulud govori, pokoravajte se", reče Leto.
     A kada je nekoliko Slobodnjaka počelo da protestuje, Leto je odvalio ugaoni kamen iz zida pokraj ulaza u prostoriju i zdrobio ga golim rukama, smejući se za sve to vreme.
     "Sravniću ovaj sieč sa zemljom pred vašim očima", reče on.
     "Pustinjski Demon", prošaputao je neko.
     "I vaše kanate", priznao je Leto. "Razvaliću ih. Mi nismo bili ovde, da li me čujete?"
     Glave su se zaklatile sa strane na stranu u užasnutoj poniznosti.
     "Niko nas ovde nije video", reče Leto. "Ako čujem i jedan šapat sa vaše strane, vratiću se i najuriću vas u pustinju bez vode."
     Halek je video kako se ruke podižu kretnjom koja je značila odagnavanje zla, praveći znak crva.
     "Mi ćemo sad poći, moj otac i ja, u društvu našeg starog prijatelja", reče Leto. "Pripremite naš topter."
     Leto ih je zatim poveo u Šuloh, objašnjavajući usput da moraju hitro da se kreću jer će Farad'n vrlo brzo biti ovde na Arakisu. "A, kao što je moj otac rekao, tada ćeš videti pravu probu, Gurni."
     Motreći dole sa šuloškog brda, Halek se još jednom upitao, kao što se pitao svaki dan: "Kakva proba? Šta je hteo da kaže?"
     Ali Leto nije više bio u Šulohu, a Pol je odbijao da odgovori.