9.

     Obično se kaže, dragi moj Georade, da u iskustvu sa melanžom postoji velika prirodna vrlina. Možda je to istina. U meni, međutim, ostaju duboke sumnje da svaka upotreba melanža donosi vrlinu. Čini mi se da su određene osobe izopačile upotrebu melanža okrećući je protiv Boga. Rečima Ekumenona, oni su unakazili dušu. Oni pokupe površinu melanža i zbog toga veruju da su dostigli milost. Oni ismevaju svoje savremenike, čine veliku štetu pobožnosti i zlonamerno izvrću značenje ovog izobilnog dara, što, svakako, predstavlja sakaćenje koje je izvan čovekove moći prepravljanja. Da bi istinski bio jedno sa vrlinom začina, ni na jedan način nepokvaren, pun mile časti, čovek mora da dopusti saglasnost svojih dela i reči. Kada tvoja dela zaokruže sistem zlih posledica, onda te treba ceniti po tim posledicama a ne po tvojim objašnjenjima. Tako nam valja proceniti Muad'Diba.

     Pedantna Jeres

     Bila je to mala soba okađena mirisom ozona, svedena na senovito sivilo mutnim sjajnim kuglama i metalnoplavom svetlošću koja je dopirala sa ekrana. Ekran je bio oko metar širok i svega dve trećine metra visok. On je otkrivao u opštem planu sliku goletne, stenovite doline sa dva Laza tigra kako se hrane krvavim ostacima nedavnog lova. Na padini brda iznad tigrova mogao se opaziti jedan vižljast čovek u sardaukarskoj radnoj uniformi, sa obeležjem Levenbreha na okovratniku. Na grudima mu je visila kontrolna tabla odašiljača poslušnosti.
     U jednoj suspenzorskoj stolici kadroj da menja više oblika, koja se nalazila naspram ekrana, sedela je plavokosa žena neodređenih godina starosti. Imala je srcasto lice i tanke ruke koje su, dok je posmatrala, stezale naslon stolice. Punoća bele haljine ukrašene zlatom skrivala je njen stas. Na jedan korak razdaljine, sa njene desne strane, stajao je zdepast čovek, obučen u bronzanozlatnu uniformu bašarskog ađutanta u staroj imperiji Sardaukara. Njegova kosa koja je sedela bila je kratko podšišana iznad četvrtastog bezosećajnog lica.
     Žena se nakašlja i reče: "Ispalo je kao što si predvideo, Tiekaniče."
     "Nesumnjivo, princezo", odvrati bašarski ađutant promuklim glasom.
     Ona se nasmeja, opazivši napetost u njegovom glasu, a onda upita: "Reci mi, Tiekaniče, kako će se mom sinu dopasti zvuk titule Imperatora Farad'na I?"
     "Ta titula njemu dolikuje, princezo."
     "Nisam te to pitala."
     "Možda neće odobriti neke stvari koje su urađene da bi on dobio tu, ah, titulu."
     "A onda opet..." Okrenula se i stala da, kroz tamu, pilji u njega. "Dobro si služio mog oca. Nije bila tvoja greška što su mu Atreidi preoteli presto. Ali je izvesno da i ti osećaš žaoku ovog gubitka podjednako oštro kao i bilo..."
     "Da li princeza Vensicia ima neki specijalan zadatak za mene?" upita Tiekanik. Njegov glas je ostao promukao ali je sada u njemu bilo i britkosti.
     "Imaš rđavu naviku da me prekidaš", reče ona.
     Sada je bio red na njega da se nasmeje, otkrivajući pri tom guste redove zuba koji zablistaše u svetlosti ekrana. "Povremeno me podsećate na vašeg oca", reče on. "Uvek neko okolišenje pre nego što izdate zahtev za delikatan... ah, zadatak."
     Ona naglo skide pogled sa njega ne bi li sakrila bes i upita ga: "Da li zaista misliš da će ovi Laza tigrovi vratiti mog sina na presto?"
     "To je sasvim moguće, princezo. Morate priznati da kopilad Pola Atreida neće biti više do sočan zalogaj za ovo dvoje. A kada ti blizanci nestanu..." On sleže ramenima.
     "Unuk Šadama IV postaje logičan naslednik", reče ona. "Upravo tako ukoliko uspemo da izbegnemo da nas Slobodnjaci, Landsrad i CHOAM okrive, da ne pominjem bilo kog preživelog Atreida koji bi mogao..."
     "Javid me uverava da njegovi ljudi mogu sasvim lako da se pobrinu za Aliju. Gospu Džesiku ne računam u Atreide. Ko još preostaje?"
     "Landsrad i CHOAM će poći tamo gde je zarada", reče ona, "ali šta ćemo sa Slobodnjacima?"
     "Udavićemo ih u Muad'Dibovoj religiji!"
     "To je lakše reći nego uraditi, dragi moj Tiekaniče."
     "Shvatam", reče on. "Ponovo se vraćamo tom starom sporu."
     "Kuća Korino je učinila mnogo gore stvari da se domogne vlasti", reče ona.
     "Ali primiti tu... tu Mahdi religiju!"
     "Moj sin te poštuje", reče ona.
     "Princezo, ja čeznem za danom kada će kuća Korina povratiti svoju zakonitu stolicu vlasti. Isto to oseća svaki preostali Sardaukar ovde na Salusi. Ali ako vi..."
     "Tiekaniče! Ovo je planeta Salusa Sekundus. Nemoj da zapadaš u lenjost koja se raširila našim Carstvom. Puno ime, potpuna titula - pozornost na svaku pojedinost. Ove osobine će poslati atreidsku živu krv u pesak Arakisa. Svaka pojedinost, Tiekaniče!"
     Znao je šta želi da dobije ovim napadom. Bio je to deo prevejane lukavštine koju je naučila od svoje sestre, Irulan. Pa ipak, osetio je da mu tle izmiče pod nogama.
     "Čuješ li me, Tiekaniče?"
     "Čujem, princezo."
     "Želim da primiš tu Muad'Dibovu religiju", reče ona.
     "Princezo, skočio bih u vatru za vas, ali ovo..."
     "Ovo je naređenje, Tiekaniče!"
     Progutao je pljuvačku i stao da zuri u ekran. Laza tigrovi su okončali obed i sada su ležali na pesku dovršavajući umivanje dugim jezicima kojima su prelazili preko prednjih šapa.
     "Naređenje, Tiekaniče, da li me razumeš?"
     "Čujem i pokoravam se, princezo." Ton njegovog glasa nije se promenio.
     Uzdahnula je. "Oh, kada bi samo moj otac bio živ..."
     "Da, princezo."
     "Ne podsmevaj mi se, Tiekaniče. Znam koliko ti je to odvratno. Ali, ako ti daš primer..."
     "On me, možda, neće slediti, princezo."
     "Slediće." Pokazala je na ekran. "Pade mi na pamet da bi ovaj Levenbreh mogao da bude problem."
     "Problem? Kako to?"
     "Koliko ljudi zna za ovu stvar sa tigrovima?"
     "Levenbreh, koji je njihov ukrotitelj... jedan transportni pilot, vi, i naravno..." On se potapša po grudima.
     "A kako stoji stvar sa kupcima?"
     "Oni ništa ne znaju. Čega se plašite, princezo?"
     "Moj sin je prilično osetljiv."
     "Sardaukar ne otkriva tajne", reče on.
     "Ni mrtvi ljudi, takođe." Ona posegnu napred i pritisnu jednu crvenu dirku koja se nalazila ispod osvetljenog ekrana. U istom trenutku Laza tigrovi podigoše glave. Skočili su na noge i pogledali prema brdu na kome se nalazio Levenbreh. Krećući se kao jedan, obrnuše se i počeše da grabe uz brdo.
     Sa izgledom spokojstva, u prvi mah, Levenbreh pritisnu dirku na svom odašiljaču. Njegovi pokreti odavali su samopouzdanje, ali kada su mačke nastavile da jurišaju prema njemu, on postade uzrujaniji i stade da pritiska dirku sve žešće. Izraz zabezeknute svesnosti prelete preko crta njegovog lica i ruka mu trže prema radnom nožu za pojasom. Ovaj pokušaj je došao suviše kasno. Grabuljaste kandže zariše mu se u grudi i on pade koprcajući se. Kada se našao na zemlji, drugi tigar ga zgrabi za vrat zubatim čeljustima i protrese. Kičma puče.
     "Pozornost na pojedinosti!" reče princeza. Okrenula se i ukočila se ugledavši kako Tiekanik izvlači svoj nož. Međutim, on joj ponudi bodež, pružajući dršku napred.
     "Možda biste želeli da upotrebire moj nož kako biste posvetili pažnju još jednoj pojedinosti", reče on.
     "Vrati to u korice i ne izigravaj budalu!" viknu ona pomamno. "Ponekad, Tiekaniče, izazivaš me da..."
     "Onaj napolju je bio dobar čovek, princezo. Jedan od mojih najboljih ljudi."
     "Jedan od mojih najboljih ljudi", ispravi ga ona.
     Drhtavo je uvukao dubok dah i vratio nož u kaniju. "A šta ćemo sa mojim transportnim pilotom?"
     "To će se pripisati nesrećnom slučaju", reče ona. "Posavetovaćeš ga da obezbedi krajnju predostrožnost kada nam bude dopremao tigrove natrag. I naravno, kada isporuči naše ljubimce Javidovim ljudima za transport..." Spustila je pogled na njegov nož.
     "Je li to naređenje, princezo?"
     "Jeste."
     "Hoću li ja, potom, sam pasti na svoj nož ili ćete se vi pobrinuti za tu, ah, pojedinost?"
     Odgovorila mu je sa pritvornom mirnoćom, hrapavim glasom: "Tiekaniče, da nisam apsolutno ubeđena da bi ti pao na svoj nož na moju zapovest, ne bi stajao ovde pored mene - naoružan."
     Progutao je knedlu i zagledao se u ekran. Tigrovi su još jednom utoljavali svoju glad.
     Ona je odbila da posmatra prizor, već je i dalje zurila u Tiekanika. Najzad reče: "Takođe ćeš reći našim kupcima da nam više ne dovode odgovarajuće parove dece koja se poklapaju sa nužnim opisom."
     "Kako zapovedite, princezo."
     "Nemoj da razgovaraš tim tonom sa mnom, Tiekaniče."
     "Razumem, princezo."
     Njene usne se stisnuše u pravu liniju. Zatim reče: "Koliko još imamo tih parnih kostima?"
     "Šest kompleta odeće, zajedno sa pustinjskim odelima i cipelama za pesak, sa utisnutom oznakom Atreida na svakom od njih."
     "Da li je tkanina isto tako skupocena kao ona na ovom paru?" Klimnula je glavom u pravcu ekrana.
     "Kakva dolikuje kraljevskoj visosti, princezo."
     "Pozornost na pojedinosti", reče ona. "Ovo ruho će biti otpremljeno na Arakis kao dar našim kraljevskim rođacima. To će biti darovi mog sina, da li me razumeš, Tiekaniče?"
     "Potpuno, princezo."
     "Nagovori ga da napiše prigodno pisamce. U njemu bi trebalo da stoji da im on šalje ovo malo ruha kao dokaz njegove privrženosti kući Atreida. Nešto u tom smislu."
     "A za koju priliku?"
     "Za rođendan, sveti dan ili slično, Tiekaniče. To prepuštam tebi. Imam poverenja u tebe, moj prijatelju."
     Ćutke ju je posmatrao.
     Lice joj se smrče. "Mora da ti je to poznato? Kome bih još mogla da verujem posle smrti svog supruga?"
     Stresao se, pomislivši kako se samo revnosno ugledala na pauka. Ne bi čak bilo dovoljno stupiti u prisne odnose sa njom, što je njegov Levenbreh, kako je sada pretpostavljao, učinio.
     "I, Tiekaniče", reče ona, "još jedna pojedinost."
     "Da, princezo."
     "Moj sin se vaspitava da vlada. Doći će vreme kada će morati da dograbi mač u vlastite ruke. Ti ćeš znati kada taj trenutak naiđe. Želim da me smesta izvestiš o tome."
     "Kako zapovedite, princezo."
     Povila se nazad i hotimično se zagledala u Tiekanika. "Znam da mi ne odobravaš. To je, uostalom, nevažno, sve dok budeš pamtio lekciju koju je dobio Levebreh."
     "On je bio vrlo spretan sa životinjama, ali za bacanje - posle upotrebe; da, princezo."
     "Nisam mislila na to!"
     "Niste? E onda... ne razumem."
     "Jedna armija", reče ona, "sastavljena je od raspoloživih, potpuno zamenjivih delova. To je suština lekcije koju je dobio Levenbreh."
     "Zamenjivih delova", reče on. "Da li je tu uključena i vrhovna komanda?"
     "Bez vrhovne komande, retko da ima razloga za postojanje armije, Tiekaniče. Upravo zbog toga ćeš smesta da primiš tu Mahdi religiju, i istovremeno da započneš borbu za preobraćenje mog sina."
     "Iz ovih stopa, princezo. Pretpostavljam da ne tražite od mene da zakinem na njegovoj obuci u ratničkim veštinama u korist te, ah, religije?"
     Ona ustade iz stolice, obiđe oko njega, zastade na vratima i reče, ne gledajući unazad: "Jednog dana ćeš preterati u iskušavanju mog strpljenja, Tiekaniče." Prozborivši ovo, ona iziđe.