2.

     Pokušaj da se shvati Muad'Dib bez istovremenog razumevanja njegovih smrtnih neprijatelja, Harkonena, ravan je nastojanju da se dokuči Istina bez poimanja Laži, da se razabere Svetlost bez upućenosti u Tamu. Tako nešto naprosto je nemoguće.

     Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan

     Reljefni globus jednog sveta, delimično u senci, okretao se pod zamasima debele šake na kojoj je blistalo prstenje. Globus je stajao na asimetričnom postolju uz jedan od zidova prostorije bez prozora; ostali zidovi predstavljali su mozaik šarolikih cilindara za poruke, filmskih knjiga, traka i kalema. Svetlost u sobi stvarale su zlatne kugle koje su lebdele u pokretnim suspenzorskim poljima.
     U sredini prostorije stajao je elipsoidni sto čija je ploha bila napravljena od okamenjenog elaka drveta boje ružičastog nefrita. Okružavale su ga suspenzorske stolice, koje su se prilagođavale obliku tela; dve od njih bile su zauzete: u jednoj je sedeo tamnokosi mladić od svojih šesnaest godina, okruglog lica i namrgođenog pogleda. U drugoj se nalazio vitak i nizak čovek sa ženskim crtama lica.
     I mladić i čovek netremice su posmatrali globus koji je okretao muškarac poluskriven u senci.
     Iz pravca globusa razleže se kikot, a zatim iz smeha izroni gromki bas: "Evo je, Pitere - najveća zamka za čoveka u istoriji. A Vojvoda srlja pravo u njenu čeljust. Nije li veličanstveno ovo što preduzimam ja, Baron Vladimir Harkonen?"
     "Izvan svake sumnje, Barone", reče čovek. Njegov glas bio je tenor sa izvesnim milozvučnim, melodičnim svojstvom.
     Debela šaka spustila se na globus zaustavivši okretanje. Sada su sve oči u prostoriji mogle da se usredsrede na nepomičnu površinu i da jasno razaberu da je posredi globus načinjen za imućne sakupljače ili guvernere planete carstva. Na njemu se nalazio žig carske zanatske radionice. Linije geografskih širina i dužina bile su obeležene platinskim žicama tankim poput vlati kose. Polarne kape predstavljale su oplate od najfinijih oblačno-mlečnih dijamanata.
     Debela šaka se pokrenu i stade da ocrtava pojedinosti površine. "Pozivam vas da osmotrite", zabrunda bas. "Pomno osmotrite: Pitere i ti, Fejde-Rauta, dragi moj. Od šezdeset stepeni na sever do sedamdeset stepeni na jug - kakvo uzbudljivo talasanje. Pogledajte mu boju: ne podseća li vas ona na slatke karamele? A nigde ni traga plavetnilu jezera, reka ili mora. Ove ljupke polarne kape - nisu li tako sićušne? Zar bi iko mogao da se zabuni u pogledu ovog mesta? Arakis! Odista je jedinstven. Izvrsno poprište za jedinstvenu pobedu."
     Na Piterovim usnama zaigra osmeh. "A kad samo pomislim, Barone: car Padišah je uveren da je dao Vojvodi vašu začinsku planetu. Baš uzbudljivo!"
     "Svašta trućaš", zabrunda Baron. "Kažeš to da bi zbunio mladog Fejd-Rautu, ali nema nikakve potrebe dovoditi u pometnju mog nećaka."
     Namrgođeni mladić promeškolji se u stolici i ispravi nabor na odori koju je nosio. Iznenada se ukruti kada se na vratima iza njega oglasi diskretno kucanje.
     Piter se izmigolji iz stolice, priđe vratima, odškrinu ih taman toliko da primi cilindar sa porukom. Zatim zatvori vrata, razvi cilindar i prelete pogledom preko teksta. Sadržaj ga u dva navrata nagna na prigušen kikot.
     "Dakle?" upita Baron.
     "Budala nam je odgovorila, Barone!"
     "A kada je neko od Atreida propustio priliku za kurtoaznost?" upita Baron. "No, šta kaže?"
     "Krajnje je drzak, Barone. Oslovljava vas samo sa 'Harkonene'... nema ni pomena od 'Ser ili Dragi Rođače', nema nikakve titule, baš ničega."
     "Šta fali imenu?" progunđa Baron glasom u kome se osećalo nestrpljenje. "Šta nam poručuje dragi Leto?"
     "Evo šta kaže: 'Odbijam vašu ponudu da se susretnemo. Premnogo puta sam doživeo izdajstvo s vaše strane, i to je svima poznato.'"
     "I?" upita Baron.
     "Čitam dalje: 'Umeće kanlija još ima svoje poštovaoce u carstvu.' Zatim sledi potpis: 'Vojvoda Leto od Arakisa'." Piter poče da se smeje. "Od Arakisa! Baš dobro! Nije li ovo ipak malo previše?!"
     "Tišina, Pitere", reče Baron i smeh namah zamuknu, kao da ga je neko isključio prekidačem. "Kanli, a?" upita Baron. "Vendeta, je li? Upotrebio je tu lepu starinsku reč, koja tako odiše tradicijom, samo da bi bio siguran da sam ja odlično shvatio ono što je imao na umu."
     "Pokušali ste da se izmirite", reče Piter. "Forma je zadovoljena."
     "Za jednog Mentata ti premnogo brbljaš, Pitere", reče Baron, pomislivši pri tom: Moram što pre da ga se otarasim. Već je gotovo preživeo svoju svrsishodnost. Baron baci pogled preko sobe na svog Mentata-ubicu; spazio je najpre ono što je i svima drugima izgledalo najupadljivije: oči, senovite proreze plavog u plavom, oči potpuno lišene beonjača.
     Piterovo lice izobliči se u masku cerenja. Učinilo se kao da je navukao neku obrazinu oko očiju sličnih jamama. "Ali, Barone! Zar je ikada postojao slađi revanš! Razradili ste plan najdomišljatije obmane: nagnali ste Letoa da ustupi Kaladan za Dinu - i to bez mogućnosti predomišljanja, budući da je to carevo naređenje. Kako lukavo od vas!"
     Baron uzvrati hladnim glasom: "Suviše brbljaš, Pitere."
     "Ali ja sam srećan, moj Barone. Ali vas... vas kao da je malo spopala ljubomora."
     "Pitere!"
     "Ah-ah, Barone! Nije li žalosno to što vi niste bili kadri da sami skujete ovaj sjajan plan?"
     "Jednoga dana naložiću da te obese, Pitere."
     "Nesumnjivo, Barone. Enfin! Ali učinjena usluga nikad se ne zaboravlja, a?"
     "Da nisi žvakao veritu ili semutu, Pitere?"
     "Istina bez straha iznenađuje Barona", reče Piter. Lice mu se izobličilo u karikaturu namrgođene maske. "Ah, hah! Vidite, međutim, Barone, ja ću kao Mentat znati kada ćete poslati dželata. Obuzdavaćete se sve dok vam budem od koristi. Preduzeti nešto ranije bilo bi čisto traćenje, a ja vam još mogu biti na usluzi. Odlično znam da je to jedan od nauka koje ste stekli od te ljupke peščane planete Dine: ne traći! Nije li tako, Barone?"
     Baron nije skidao pogled sa Pitera.
     Fejd-Rauta se promeškolji u stolici. Ove svađalačke budale!, pomisli on. Moj ujak nije u stanju da razgovara sa svojim Mentatom bez upuštanja u raspravljanje. Misle li oni da ja nemam ništa pametnije da radim do da slušam njihove razmirice?
     "Fejde", reče Baron. "Kazao sam ti da slušaš i učiš kada te pozovem ovamo. Učiš li?"
     "Da, ujače." Glas mu je bio sračunato ponizan.
     "Piter me ponekad dovodi u nedoumicu", reče Baron. "Ja izazivam bol samo iz nužde, ali on... zakleo bih se da uživa u tome. Što se mene tiče, žao mi je sirotog Vojvode Letoa. Doktor Jueh će se ubrzo dići protiv njega, i to će biti kraj svih Atreida. Ali, Leto će jamačno znati ko stoji iza tog prevrtljivog doktora... i upravo će ovo saznanje biti najužasnije od svega."
     "Zašto onda niste naložili doktoru da mu zarije kindžal među rebra, tiho i efikasno?" upita Piter. "Pričate o sažaljenju, a ovamo..."
     "Vojvoda mora da sazna da sam mu ja bio sudija", odgovori Baron. "Isto tako, ostale Velike Kuće moraju izvući nauk iz ovoga. To saznanje će ih umiriti, a ja ću steći nešto prostora za manevrisanje. Nužnost je očigledna, premda to ne znači da mi se dopada."
     "Prostor za manevrisanje", frknu Piter. "Careve oči već su uperene u vas, Barone. Vučete odveć drske i smele poteze. Jednoga dana, car će poslati jednu ili dve legije svojih Sardaukara ovde na Giedi Jedan, i to će biti kraj Barona Vladimira Harkonena."
     "Dopalo bi ti se to da vidiš, zar ne, Pitere?" upita Baron. "Uživao bi u prizoru sardaukarskih trupa koje pale i haraju moj grad i pljačkaju ovaj zamak. Stvarno bi uživao."
     "Zar Baron još mora da pita?" prošaputa Piter.
     "Trebalo je da budeš sardaukarski Bašar", uzvrati Baron. "Previše si zaokupljen krvlju i bolom. Možda sam preuranjeno obećao plen Arakisa."
     Piter napravi pet izveštačenih koraka kroz sobu i zaustavi se tik iza Fejda-Raute. U prostoriji je zavladala napetost i mladić zabrinuto podiže namrgođeni pogled prema Piteru.
     "Ne igraj se sa Piterom, Barone", reče Mentat. "Obećao si mi gospu Džesiku. Obećao si je meni."
     "U ime čega, Pitere?" upita Baron. "Bola?"
     Piter se netremice zagleda u njega. Tišina se otegla.
     Konačno, Fejd-Rauta pomeri u stranu suspenzorsku stolicu i reče: "Ujače, moram li da ostanem? Kazao si da ćeš..."
     "Moj dragi Fejd-Rauta postaje nestrpljiv", reče Baron, zakoračivši u senku pokraj globusa. "Strpljenja, Fejde." Trenutak potom, pažnja mu je ponovo bila upravljena na Mentata. "Šta ćemo sa Vojvodinim naslednikom, malim Polom, moj dragi Pitere?"
     "I njega ćete uhvatiti u zamku, Barone", promrmlja Piter.
     "Nisam te to pitao", uzvrati Baron. "Sigurno se sećaš da si prorekao da će ona veštica Bene Geserita roditi Vojvodi kćer. Izgleda da si pogrešio, a, Mentate?"
     "Retko kada grešim, Barone", reče Piter. Po prvi put se u njegovom glasu osetila primesa straha. "To ne možete poreći: veoma retko grešim. Uostalom, vi i sami znate da Bene Geserit rađaju uglavnom kćeri. Čak je i careva supruga donela na svet samo žensku decu."
     "Ujače", reče Fejd-Rauta, "rekao si da će ovde biti nešto važno za mene..."
     "Moj nećak je baš nestrpljiv", reče Baron. "Hteo bi da vlada mojom Baronijom, a nije kadar da vlada ni samim sobom." Baron se sasvim primakao globusu, potpuno se stopivši sa senkom. "Dobro, Fejde-Rauta Herkonene, pozvao sam te ovamo, nadajući se da ću ti usaditi u glavu malo mudrosti. Jesi li dobro posmatrao našeg dragog Mentata? Trebalo je da stekneš neki nauk iz našeg razgovora."
     "Ali, ujače..."
     "Zar se ne bi složio da je naš Piter izuzetno efikasan Mentat, Fejde?"
     "Da, ali..."
     "Ah! Tako je: ali! Ali, on troši premnogo začina, tamani ga kao slatkiše. Pogledaj te oči. Kao da je došao pravo iz nekog majdana sa Arakisa. Da, Pitere, efikasan, ali isto tako još podložan osećanjima i naglim izlivima strasti. Efikasan, ali još može da pogreši."
     Piter progovori prigušenim, zlovoljnim glasom: "Da li ste me pozvali ovamo da kritikama ocrnite moju efikasnost, Barone?"
     "Da ocrnim tvoju efikasnost? Poznaješ ti mene, Pitere. Sve što želim to je da moj nećak dokuči ograničenja jednog Mentata."
     "Da li već pripremate moju zamenu?" upita Piter.
     "Tvoju zamenu? Zaboga, Pitere, pa gde bih mogao da nađem jednog drugog Mentata koji bi bio tako lukav i podmukao kao ti?"
     "Tamo gde ste i mene pronašli, Barone."
     "Možda to i nije rđava ideja", promrmlja Baron. "Nešto si mi nestabilan u poslednje vreme. Osim toga, tu je i začin koji tamaniš!"
     "Jesu li moja zadovoljstva preskupa, Barone? Smetaju li vam ona?"
     "Moj dragi Pitere, tvoja zadovoljstva su ono što te vezuje za mene. Kako bi ona mogla da mi smetaju? Jedino sam želeo da moj nećak to utuvi o tebi."
     "Onda se ja, znači, nalazim na pozornici", reče Piter. "Treba li da igram? Treba li da priredim program u kome bih za uvaženog Fejda-Rautu izveo sve svoje raznovrsne funkcije...?"
     "Upravo tako", uzvrati Baron. "Ti si na pozornici. A sada ćuti malo!" On upravi pogled na Fejda-Rautu; nećakove usne, napućene i jedre, što je predstavljalo genetsko obeležje Harkonena, sada su bile blago zakrivljene u smešak. "Ovo je Mentat, Fejde. On je uvežban i uslovljen da obavlja određene dužnosti. Ne sme se, međutim, prevideti činjenica da je ukalupljen u ljudsko telo, što predstavlja ozbiljan nedostatak. Ponekad pomislim da su naši stari sa svojim mašinama koje misle bili u pravu."
     "One su bile igračke u poređenju sa mnom", odbrusi Piter. Čak biste i vi, Barone, mogli uveliko da nadmašite te mašine."
     "Možda", uzvrati Baron. "No, dobro..." On duboko uzdahnu i podrignu. "A sada, Pitere, predoči mom nećaku u opštim crtama našu kampanju protiv kuće Atreida. Istupi kao naš Mentat, ako nemaš ništa protiv."
     "Barone, upozorio sam vas da u te stvari ne upućujete nekoga ko je ovako mlad. Moja posmatranja..."
     "Ja ću da prosudim", reče Baron. "Izdao sam ti naređenje, Mentate. Izvrši jednu od svojih funkcija."
     "Dobro, neka bude tako", uzvrati Piter. On se uspravi, zauzevši neobično držanje puno dostojanstva, kao da je stavio na sebe novu masku, koja mu je ovoga puta prekrivala celo telo. "Kroz nekoliko standardnih dana, celo domaćinstvo Vojvode Letoa ukrcaće se u jednu letelicu Svemirskog Esnafa za Arakis. Esnaf će ih iskrcati pre u Araken nego u naš grad Kartag. Vojvodin Mentat, Turuf Havat, ispravno će zaključiti da je Araken lakše braniti."
     "Pažljivo slušaj, Fejde", reče Baron. "Uočavaj planove u planovima."
     Fejd-Rauta klimnu glavom, pomislivši pri tom: Tu smo, najzad. Staro čudovište konačno me upućuje u nešto tajno. To znači da odista računa na mene kao na naslednika.
     "Postoji više različitih mogućnosti", reče Piter. "Ja sam predvideo da će Kuća Atreida otići na Arakis. Ne smemo, međutim, prenebreći i mogućnost da je Vojvoda sa Esnafom sklopio sporazum da ga prevezu na neko bezbedno mesto izvan Sistema. Druge Kuće su, u sličnim okolnostima, postale otpadnice, ponevši sa sobom porodično atomsko oružje i zaštitna polja i odjezdivši sa one strane granice carstva."
     "Vojvoda je odveć ponosan da bi se odlučio na jedan takav korak", reče Baron.
     "Pa, ipak, to nije isključeno", reče Piter. "Posledice bi za nas, međutim, bile iste."
     "Ne, ne pristajem na to!" progunđa Baron. "Moram da ga vidim mrtvog, a njegovu lozu zatrtu."
     "Najverovatnije je da će se upravo to dogoditi", reče Piter. Postoje izvesni pokazatelji koji otkrivaju kada se neka Kuća priprema za bekstvo. Vojvoda za sada nije preduzeo ništa u tom smislu."
     "Tako je", reče Baron. "Nastavi, Pitere."
     "U Arakenu", reče Piter, "Vojvoda će se sa porodicom nastaniti u Rezidenciji, u kojoj su prethodno obitavali grof i gospa Fenring."
     "Ambasador kod Krijumčara", zakikota se Baron.
     "Kod koga?" upita Fejd-Rauta.
     "Ujak vam se šali", reče Piter. "Nazvao je grofa Fenringa ambasadorom kod Krijumčara, ukazujući na carev interes u krijumčarskim rabotama na Arakisu."
     Fejd-Rauta začuđeno pogleda ujaka. "Zašto?"
     "Ne budi glup, Fejde", odbrusi Baron. "Zar bi moglo biti drukčije sve dok se Esnaf nalazi izvan carske kontrole? Kako bi, inače, uhode i ubice dobile prostor za delanje?"
     Sa usta Feja-Raute ote se jedno bezglasno: "Aha!"
     "Pobrinuli smo se za diverzije u Rezidenciji", reče Piter. "Pokušaćemo da pogubimo naslednika Atreida... i to ne samo pokušati nego i uspeti!"
     "Pitere", progunđa Baron, "kazao si..."
     "Kazao sam da će se dogoditi nesrećni slučaj", reče Piter. "Nesrećni slučaj koji mora izgledati autentično."
     "Ah, ali mladić ima tako ljupko mlado telo", reče Baron. "Doduše, on je potencijalno opasniji od svog oca... Uz tu đavolju majku koja ga obučava. Prokleta žena! No, nastavi, molim te, Pitere."
     "Havat će pogoditi da imamo agenta među njima", reče Piter. "Najviše podozrenja izazvaće doktor Jueh koji je doista naš agent. Ali, Havat se već raspitao i ustanovio da je naš doktor diplomirao u Suk Školi, gde je stekao veliko Carsku Uslovljenost... što ga čini pogodnim da leči čak i samog cara. U ovu titulu se polaže veliko poverenje. Poznato je, naime, da se ta vrsta uslovljenosti ne može ukloniti bez ubistva subjekta. Međutim, kako je neko jednom primetio, uz prikladnu polugu može se pomeriti cela planeta. Pronašli smo takvu polugu za našeg doktora."
     "Kako to?" upita Fejd-Rauta. Stvar je počela veoma da ga zanima. Svi znaju da se ne može odstraniti carska uslovljenost!
     "Drugi put ćemo ti to otkriti", reče Baron. "Nastavi, Piter."
     "Umesto Jueha", reče Piter, "poturićemo Havatu jednu znatno zanimljiviju osobu. Ona će mu upasti u oči po svojoj nečuvenoj drskosti i smelosti."
     "Na koga misliš?" upita Fejd-Rauta.
     "Na gospu Džesiku lično", uzvrati Baron.
     "Nije li izvrsno smišljeno?" upita Piter. "Havatov um će u toj meri šokirati ova mogućnost da će njegove mentatske funkcije biti prosto paralisane. Možda će čak pokušati da je ubije." Na Piterovom čelu nabraše se obrve: "Sumnjam, međutim, da će mu to poći za rukom."
     "Ne želiš da uspe, a?" podrugljivo upita Baron.
     "Nemojte me dekoncentrisati", reče Piter. "Dok Havat bude zaokupljen gospom Džesikom, nastavićemo da ga dovodimo u pometnju manjim pobunama u nekim gradskim garnizonima i tome slično. No, sve će to biti sređeno. Vojvoda mora steći utisak da je obezbedio određenu meru sigurnosti. A onda, kada kucne čas, daćemo znak Juehu i istupićemo sa našim najjačim adutom..."
     "Hajde, kaži mu kad si počeo", reče Baron.
     "Pojavićemo se na poprištu zbivanja, pojačani dvema legijama Sardaukara prerušenim u harkonenske livreje."
     "Sardaukara!" uzviknu Fejd-Rauta.
     U svesti mu se izoštri vizija jezivih carskih trupa, ubica bez milosti, vojnika-fanatika cara Padišaha.
     "Vidiš koliko ti verujem, Fejde", reče Baron. "O ovome nijedno slovce ne sme da dospe do neke druge Velike Kuće, pošto bi Landsrad mogao da se ujedini protiv Carske Kuće, a onda bi zavladalo pravo rasulo."
     "Najvažnije u svemu je ovo", reče Piter. "Budući da je Kući Harkonena namenjeno da obavlja carske prljave poslove, mi smo u priličnoj prednosti. Posredi je, doduše, opasno preimućstvo, ali ako ga pažljivo budemo koristili, ono bi Kući Harkonena moglo da donese veću dobit nego što je ima ijedna druga Kuća u carstvu."
     "Ti uopšte ne slutiš o kolikoj je dobiti reč, Fejde", reče Baron. "Ne bi to čak ni u snu pogodio. Pre svega, preuzeli bismo upravljanje CHOAM kompanijom."
     Fejd-Rauta klimnu glavom. Dobit je odista bila ogromna, a put do nje vodio je preko CHOAM-a, u čiju bi kasu svaka plemićka Kuća duboko zavukla ruku kad god bi joj se našla na upravničkom položaju. Upravnici CHOAM-a predstavljali su pravo merilo političke moći u carstvu, menjajući se sa preraspodelom glasačke snage u okviru Landsrada, koji je balansirao u odnosu na cara i one koji su ga podržavali.
     "Vojvoda Leto", reče Piter, "mogao bi da potraži pribežište među slobodnjačkim ološem na rubu pustinje. Ili bi mogao da pošalje porodicu u tu fiktivnu oazu bezbednosti. Ali tu će mu se isprečiti na putu jedan od agenata njegovog veličanstva - planetni ekolog. Možda se sećate Kinesa..."
     "Fejd ga se seća", reče Baron. "Nastavi."
     "Kao da vas je ovo pogodilo u živac, Barone", reče Piter.
     "Nastavi, naređujem ti!" zagrme Baron.
     Piter slegnu ramenima. "Ako sve ispadne kako je planirano", reče on, "Kuća Harkonena imaće svoj podfeud na Arakisu kroz jednu standardnu godinu. Vaš ujak će dobiti zakonitu upravu nad tim posedom. Njegov lični agent vladaće na Arakisu."
     "A to će doneti novu dobit", primeti Fejd-Rauta.
     "Tačno", uzvrati Baron, pomislivši pri tom: To je jedino pravedno. Mi smo ti koji smo ukrotili Arakis... Sa izuzetkom šačice meleza - Slobodnjaka koji su se sakrili pod plašt pustinje... i nekolicine krotkih krijumčara, koji su vezani za planetu gotovo podjednako čvrsto kao i domorodačka radna snaga.
     "A Velike Kuće će znati da je Baron uništio Atreide", reče Piter. "Znaće to vrlo dobro."
     "I te kako će znati", ponovi Baron.
     "Najlepše u svemu je to", nastavi Piter, "što će i Vojvoda biti svestan ovoga. To i sada zna. Već može da nasluti zamku."
     "Tačno je da Vojvoda zna", reče Baron sa primesom tuge u glasu. "Ali ništa ne može da preduzme... baš šteta."
     Baron iziđe iza globusa Arakisa. Dok se pojavljivao iz senke, prilika mu je zadobijala prave razmere: bio je krupan i neizmerno debeo. Blaga ispupčenja pod naborima njegove tamne odore ukazivala su da su mu salo podupirali suspenzorski nosači koji su mu bili prikačeni uz telo. Prava težina verovatno mu je iznosila punih dve stotine standardnih kilograma, ali noge jedva da su nosile teret od pedeset.
     "Gladan sam", zagunđa Baron prevukavši šakom iskićenom prstenjem preko ispućenih usni; zatim se okrenu prema Fejdu-Rauti, pogleda ga sitnim očima usađenim u salo i dodade: "Naloži da nam donesu hranu, dragi moj. Obedovaćemo pre nego što pođemo na počinak."