3.

     Postojanje ne-brodova otvara mogućnost uništavanja čitavih planeta bez odmazde. Neki veliki predmet, asteroid ili slično, mogao bi se poslati na planetu. Takođe je moguće, uz pomoć seksualnog prevrata okrenuti ljude jedne protiv drugih, a onda ih naoružati da se međusobno unište. Čini se da su Uvažene Naložnice sklone ovoj potonjoj tehnici.

     Analiza Bene Geserita

     Sa svog mesta u dvorištu, čak i kad je izgledalo da to ne čini, Dankan Ajdaho nije odvajao pažnju od posmatrača iznad sebe. Tu je, svakako, bio i Patrin, ali Patrina nije uzimao u obzir. Časne majke preko puta Patrina bile su predmet njegovog posmatranja. Videvši Lusilu, pomislio je: To je nova. Ova misao ga je ispunila plimom uzbuđenja, koje je iskalio u ponavljanju telesnih vežbi.
     Okončao je prva tri stava vežbe-igre koju mu je zadao Miles Teg, neodređeno svestan da će Patrin izvestiti o tome kako ih je izveo. Dankanu su se dopadali Teg i stari Patrin, a slutio je i da je to osećanje uzajamno. Što se tiče ove nove časne majke - njeno prisustvo nagoveštavalo je zanimljive promene. Kao prvo, bila je mlađa od ostalih. Pored toga, ova nova nije pokušavala da sakrije oči, što je bio prvi znak njene pripadnosti Bene Geseritu. Njegovo prvo viđenje Švangijue stavilo ga je nasuprot očiju skrivenih iza kontaktnih sočiva, koje su podražavale zenice neovisnika i pomalo zakrvavljene beonjače. Čuo je od jedne akolitke u Tvrđavi da su Švangijuina sočiva takođe popravljala 'astigmatizam prihvaćen u njenoj genetskoj liniji kao umerenu cenu razmene za druge kvalitete koje ona prenosi svojim izdancima'.
     U to vreme većina ovih opaski Dankanu je bila nerazumljiva, no on je posegnuo za objašnjenjima u biblioteci Tvrđave, objašnjenjima koja su bila i oskudna i veoma ograničena po sadržaju. Sama Švangiju izbegavala je sva njegova pitanja o ovom predmetu, ali kasnija ponašanja njegovih učiteljica govorila su mu da ju je to ljutilo. Krajnje tipično, iskaljivala je bes na drugima.
     Ono što ju je, slutio je, stvarno uznemiravalo, bilo je njegovo nastojanje da sazna da li mu je ona majka.
     Već duže vremena Dankan je znao da je nešto posebno. Postojala su mesta u zamršenom okrilju ove Tvrđave Bene Geserita kojima mu nije bio dozvoljen pristup. Ali on je otkrio tajne puteve da izbegne ove zabrane i često je zurio kroz debeli plaz i otvorene prozore u stražare i široka prostranstva raščišćenog terena koji je po potrebi mogao biti 'pokriven' unakrsnom vatrom iz strateški raspoređenih betonskih bunkera. Lično ga je Miles Teg podučavao o značaju raspoređivanja vatrenih položaja za unakrsnu vatru.
     Sada se ova planeta zvala Gamu. Nekada je bila poznata kao Giedi I, ali joj je čovek po imenu Gurni Halek promenio ime. Sve je to bila drevna istorija. Dosadne stvari. U planetnom talogu još se zadržavao slab miris gorkog ulja iz njenih pre-danijanskih dana. Učiteljice su joj objasnile da su joj hiljade godina posebnog sađenja promenile pređašnji lik. Mogao je da vidi deo te promene sa Tvrđave. Šume četinara i drugog drveća okružavale su ih odasvud.
     I dalje potajno motreći na dve časne majke, Dankan je izveo niz premeta. Dok se kretao, napinjao je svoje gipke mišiće baš kao što ga je Teg učio.
     Teg ga je, takođe, uputio u sistem odbrane planete. Gamu je bio okružen orbitalnim kontrolnim monitorima čije su posade lišene porodica. Porodice su ostajale na Gamuu, kao taoci koji su obezbeđivali budnost tih orbitalnih stražara. Negde između letelica i svemira lebdele su ne-letelice čije su posade u celosti bile sastavljene od bašarovih ljudi i sestara Bene Geserita.
     "Ne bih se primao ove dužnosti bez neograničene kontrole nad svim odbrambenim merama", objasnio je Teg.
     Dankan je shvatio da je on bio 'ova dužnost'. Tvrđava je služila njegovoj zaštiti. Tegovi orbitalni monitori, uključujući i ne-letelice, štitile su, pak, Tvrđavu.
     Sve je to bio deo vojnog obrazovanja koje je Dankanu na neki način bilo blisko. Još dok je učio kako se naizgled ranjiva planeta brani od napada iz svemira, znao je kada je takva odbrana propisno postavljena. Kao celina, bilo je to izuzetno složeno, ako su se činioci dali razabrati i razumeti. Postojalo je, na primer, neprekidno nadziranje atmosfere i krvnog seruma žitelja Gamua. Suk-lekara na platnom spisku Bene Geserita bilo je na sve strane.
     "Bolesti su oružje", govorio je Teg. "Naša odbrana protiv bolesti mora da bude tanano podešena."
     Teg je počesto grdio pasivnu odbranu. Nazivao ju je 'proizvodom opsadnog mentaliteta koji je od davnina poznat po tome što stvara pogubnu slabost'.
     Kad god je Teg davao vojna uputstva, Dankan je pažljivo slušao. Patrin i zapisi iz biblioteke potvrđivali su činjenicu da je mentat bašar Miles Teg bio čuveni vojskovođa Bene Geserita. Patrin je često pričao o njihovoj zajedničkoj vojničkoj službi i uvek je Tega prikazivao kao junaka.
     "Pokretljivost je ključ vojnog uspeha", govorio je Teg. "Ukoliko si okovan tvrđavom, pa makar to bila i čitava planeta-tvrđava, u krajnjoj liniji si ranjiv."
     Teg nije mnogo mario za Gamu.
     "Vidim da već znaš da se ovo mesto nekad zvalo Giedi I. Harkoneni koji su ovde vladali naučili su nas nekolikim stvarima. Zahvaljujući njima stekli smo potpunija saznanja o tome koliko ljudska bića mogu da postanu zastrašujuće okrutna."
     Prisetivši se ovih reči, Dankan opazi da dve časne majke koje su ga posmatrale sa parapeta očigledno razgovaraju o njemu.
     Jesam li dužnost i za ovu novu?
     Dankan nije voleo da ga promatraju i nadao se da će mu ova nova dozvoljavati da povremeno bude bez nadzora. Nije delovala posebno kruto. Nije ličila na Švangiju.
     Nastavljajući vežbe Dankan ih je vremenski podesio ritmu kletve koju je u sebi izricao: Prokleta Švangiju! Prokleta Švangiju!
     Mrzeo je Švangiju od svoje devete godine - već četiri godine. Ona ne zna za moju mržnju, mislio je. Verovatno je zaboravila sve u vezi sa događajem koji je tu mržnju zapalio.
     Jedva da je imao devet godina kada je uspeo da se provuče kroz unutrašnji obruč stražara i prodre u tunel koji je vodio do jednog od betonskih bunkera. U tunelu se osećao miris gljiva. Prigušena svetla. Memla. Zurio je kroz proreze za bunkerska oružja kada su ga konačno uhvatili i najurili u središte Tvrđave.
     Zbog ovog bekstva Švangiju mu je očitala strogu bukvicu. Doživeo ju je kao nedostupnu i preteću osobu čija su se naređenja morala slušati. Još je tako razmišljao o njoj, iako je od tada saznao za zapovednički Glas Bene Geserita, glasovnu veštinu koja je bila u stanju da slomi volju i najtvrđeg neobučenog slušaoca.
     Ona se mora poslušati.
     "Prouzrokovao si disciplinsko kažnjavanje cele stražarske jedinice", rekla je Švangiju. "Biće oštro kažnjeni."
     Ovo je bio najstrašniji deo nauka. Dankanu su se sviđali neki među stražarima i povremeno je svojim smehom i prevrtanjem uspevao da namami pojedince u igru. Njegov nestašluk, provlačenje u bunker, naškodio je njegovim prijateljima.
     Dankan je znao šta znači biti kažnjen.
     Prokleta Švangiju! Prokleta Švangiju...!
     Posle Švangijuine pridike, Dankan je odjurio do svoje tadašnje glavne instruktorke, časne majke Tamalane, još jedne smežurane starice hladnog i nepristupačnog držanja sa belosnežnom kosom iznad uzanog lica na kome je koža izgledala kao štavljena. Zatražio je da mu Tamalane kaže kakva će biti kazna za stražare. Tamalane je utonula u iznenađujuće zamišljeno stanje, a onda je prozborila glasom koji je podsećao na struganje peska po drvetu.
     "Kazne? Da, da."
     Nalazili su se u maloj učionici do prostranije dvorane za vežbanje u koju je Tamalane odlazila svako veče da pripremi časove za naredni dan. Ovo mesto bilo je puno mehurastih i kalemastih očitavača i drugih složenih pomagala za skladištenje podataka i njihovo korišćenje. Dankanu se ovo mesto daleko više sviđalo od Biblioteke, ali mu nije dozvoljeno da tu ulazi nepozvan. Prostorija je bila jarko osvetljena brojnim lebdećim sjajnim kuglama. Kada je upao, Tamalane je prekinula pripremanje zadataka i okrenula se prema vratima.
     "Kada su u pitanju naše najveće kazne uvek se primenjuje ponešto od žrtvenog banketa."
     "Banketa?" zbunjeno je odvratio Dankan.
     Tamalane se sasvim okrenula na svojoj obrtnoj stolici i pogledala ga pravo u oči. Njeni kao od čelika zubi blistali su u sjajnoj svetlosti. "Istorija je retko bila blagonaklona prema onima koji se moraju kazniti", reče ona.
     Dankan se trgnuo na reč 'istorija'. Bio je to jedan od Tamalaninih znakova. Nameravala je da mu održi predavanje, još jedno dosadno predavanje.
     "Kazne Bene Geserita ne mogu se zaboraviti."
     Dankan se usredsredi na Tamalanina staračka usta, osetivši najedanput da ona govori iz ličnog bolnog iskustva. Pružala mu se prilika da sazna nešto zanimljivo!
     "Naše kazne sadrže neizbežnu pouku", reče Tamalana. "Ona je mnogo teža od samog bola."
     Dankan je seo na pod do njenih nogu. Iz ovog ugla Tamalane je izgledala kao zloslutna spodoba zaodenuta u crno.
     "Mi ne kažnjavamo tako što izazivamo krajnju patnju", reče ona. "To je rezervisano za prolaženje časnih majki kroz začin."
     Dankan klimnu. Zabeleške u biblioteci govorile su o 'začinskoj agoniji', tajanstvenom iskušenju u kome su se stvarale časne majke.
     "Najveće kazne su, pored svega, i bolne", reče ona. "One su, takođe, emocionalno bolne. Ocenjujemo da su osećanja izazvana kaznom uvek izraz pokajnikove najveće slabosti, te na taj način osnažujemo kažnjenog."
     Njene reči ispunile su Dankana nejasnim strahom. Šta su učinili njegovim stražarima? Nije mogao ništa da kaže, no nije bilo ni potrebe. Tamalane nije završila.
     "Na kraju kažnjavanja uvek dolazi jedna poslastica", reče ona i pljesnu rukama po kolenima.
     Dankan se namrštio. Poslastica? To je bio odista deo banketa. Kako je banket mogao biti kazna?
     "To nije pravi banket već samo ideja banketa", reče Tamalane. Rukom nalik na kandžu opisala je krug u vazduhu. "Dolazi poslastica, dakle nešto potpuno neočekivano. Pokajnik misli: Ah, konačno mi je oprošteno! Razumeš li?"
     Dankan zavrte glavom. Ne, nije razumeo.
     "To je slast trenutka", reče ona. "Prošao si kroz sve delove bolnog banketa i došao si do kraja kada možeš nečim da se nasladiš. Ali! Upravo dok se naslađuješ, nailazi nadasve bolan trenutak, prepoznavanje, razumevanje da na kraju nema zadovoljstva. Ne, odista. To je krajnja patnja najveće kazne. Time se zaključuje pouka Bene Geserita."
     "Ali šta će učiniti onim stražarima?" Dankanu su se gotovo otele ove reči.
     "Ne umem da kažem kakvi će biti određeni činioci pojedinačne kazne. Nije ni potrebno da to znam. Mogu ti jedino reći da će biti različiti za svakog od njih."
     Tamalane nije želela ništa više da prozbori o ovome. Vratila se pripremanju zadataka za sutrašnji dan. "Nastavićemo sutra", reče ona, "sa podučavanjem kako da uhvatiš izvore različitih naglasaka govornog Galaha."
     Niko drugi, čak ni Teg i Patrin, nije želeo da odgovori na njegova pitanja o kazni. Pa i sami stražari, kada ih je posle svega video, odbijali su da govore o iskušenju kroz koje su prošli. Neki su osorno reagovali na njegove predloge, a nijedan više nikad nije hteo da se igra sa njim. Među kažnjenima nije bilo ni trunke praštanja. To je makar bilo jasno.
     Prokleta Švangiju! Prokleta Švangiju!...
     Tada se začela njegova duboka mržnja prema njoj. Sve te stare veštice bile su obuhvaćene mržnjom. Da li će i ova mlada biti ista kao stare?
     Prokleta Švangiju!
     Kada je upitao Švangiju: "Zašto si morala da ih kazniš?" Švangiju se premišljala neko vreme pre no što mu je odgovorila: "Ovde na Gamuu ti preti opasnost. Ima ljudi koji ti žele nesreću."
     Dankan nije pitao zbog čega. Bila je to još jedna oblast u kojoj njegova pitanja nisu dobijala odgovore. Čak ni Teg nije hteo da mu odgovori, iako je samo Tegovo prisustvo govorilo da je ta opasnost činjenica.
     Ipak, Miles Teg bio je mentat koji je morao znati mnoge odgovore. Dankan je često viđao kako oči starog čoveka blistaju dok su mu misli bile daleko. Ali nije bilo mentatovog odgovora na takva pitanja kao što su:
     "Zbog čega smo ovde na Gamuu?"
     "Od koga me štitiš? Ko želi da mi naudi?"
     "Ko su mi roditelji?"
     Ovakva pitanja dočekivao bi muk ili bi ponekad Teg promumlao: "Ne mogu da ti odgovorim."
     Od biblioteke nije bilo vajde. Otkrio je to kada mu je bilo osam godina. U to vreme glavni instruktor mu je bila grešna časna majka po imenu Luran Geasa - ne baš tako stara kao Švangiju, ali dobrano zamakla u godine: imala je preko stotinu, u svakom slučaju.
     Na njegova pitanja biblioteka mu je pružala podatke o Gamu/Giedi I, o Harkonenima i njihovom padu, o različitim sukobima koje je Teg kao vojni zapovednik rešavao. Nijedna od tih bitaka nije bila prikazana kao posebno krvava; nekoliko komentatora je ukazivalo na Tegovu 'izvanrednu diplomatsku sposobnost'. No, jedan podatak vodio je sledećem, tako da je Dankan saznao o vremenu Bogocara i njegovom korišćenju vlastitog naroda. To razdoblje sedmicama je zaokupljalo Dankanovu pažnju. Pronašao je jednu staru kartu i projektovao ju je na žižni zid. Komentatorovi natpisi svedočili su da je ova ista Tvrđava bila komandni centar Ribogovornica, napušten za vreme Raštrkavanja.
     Ribogovornice!
     Dankan je tada poželeo da je mogao da živi u njihovo vreme i služi kao jedan od retkih muških savetnika u ženskoj vojsci koja je obožavala Bogocara.
     Oh, živeti na Rakisu u to doba!
     Teg je bio iznenađujuće pristupačan kada bi se povela reč o Bogocaru, koga je uvek nazivao 'Tiraninom'. Brava biblioteke bila je otvorena i u susret Dankanu potekoše podaci o Rakisu.
     "Da li ću ikad videti Rakis?" pitao je Geasu.
     "Pripremamo te da živiš tamo."
     Ovaj odgovor ga je začudio. Sve što su ga do tada učili o toj udaljenoj planeti došlo je u novo žarište pažnje.
     "Zbog čega ću tamo živeti?"
     "Ne mogu da ti na to odgovorim."
     Sa obnovljenim zanimanjem vratio se proučavanju te tajanstvene planete i njenih jadnih sveštenika Šai-Huluda, Podeljenog Boga. Crvi. Bogocar se pretvorio u te crve! Sama zamisao ispunila je Danklana strahopoštovanjem. Možda je tu i bilo nečeg vrednog obožavanja. Ova misao dotakla je neku žicu u njemu. Šta je nagnalo tog čoveka da prihvati takav užasan preobražaj?
     Dankan je znao šta su njegovi čuvari i ostali u Tvrđavi mislili o Rakisu i o jezgru sveštenstva. Prezrive opaske i smeh kazivale su sve. Teg je govorio: "Verovatno nikad nećemo saznati punu istinu o tome, ali velim ti, to nije religija za jednog vojnika."
     Švangiju je stavila tačku na razgovor o toj temi, rekavši: "Ti treba da učiš o Tiraninu, ali ne smeš da veruješ u njegovu religiju. To je ispod nivoa tvoje svesti i dostojno je prezrenja."
     Svaki slobodan trenutak u svom školovanju Dankan je koristio da pažljivo čita sve što je biblioteka imala o Tiraninu: Svetu knjigu o Podeljenom bogu, Bibliju čuvara, Narandžastu Katoličku Bibliju, pa čak i Apokrife. Saznao je i za već davno nepostojeći Biro Vere i 'Biser koji je Sunce Razumevanja'.
     Sama ideja o crvima ga je opčinjavala. Njihova veličina! Veliki crv bi se protegao sa jednog na drugi kraj Tvrđave. Ljudi su u vreme pre Tiranina jahali te crve, ali je sada rakijsko sveštenstvo to zabranjivalo.
     Posebno su ga privukli opisi jednog arheološkog tima koji je otkrio Tiraninovu primitivnu ne-prostoriju na Rakisu. To mesto se zvalo Dar-es-Balat. Izveštaj arheologa Hadi Benota nosio je oznaku: 'Zabranjeno od strane rakijskog sveštenstva'. Broj dosjea o ovom predmetu u arhivama Bene Geserita bio je podugačak, a ono što je Benot otkrio zapanjujuće.
     "Jezgro Bogocareve svesti u svakom crvu?" pitao je Geasu.
     "Tako se priča. Pa čak i da je istina, oni nisu svesni. Sam Tiranin je govorio da će ući u beskrajan san."
     Za svaki čas podučavanja bila je upriličena posebna nastavna jedinica i objašnjenje religije u duhu Bene Geserita dok konačno nije bio suočen sa izveštajima nazvanim 'Devet Sioninih kćeri' i 'Hiljadu Ajdahovih sinova'.
     Susrevši Geasu, zapitao ju je: "Moje ime je takođe Dankan Ajdaho. Šta to znači?"
     Geasa se uvek kretala kao da je bila pod senkom svoje greške, sa duguljastom glavom pognutom napred i vodnjikavim očima oborenim ka zemlji. Susret se odigrao predveče u dugačkoj dvorani izvan vežbaonice. Ona vidno preblede na njegovo pitanje.
     Pošto nije odgovorila, on je upita: "Jesam li ja potomak Dankana Ajdaha?"
     "Moraćeš da pitaš Švangiju." Geasin glas je zvučao kao da su je ove reči zabolele.
     Poznat mu je bio ovaj odgovor i to ga je ražalostilo. Htela je da kaže da će mu biti rečeno nešto što će ga ućutkati, sve u svemu veoma malo. Švangiju je, međutim, bila otvorenija nego što je očekivao.
     "U tvojim venama teče verodostojna krv vrlog Dankana Ajdaha."
     "Ko su mi roditelji?"
     "Odavno su mrtvi."
     "Kako su umrli?"
     "Ne znam. K nama si došao kao siroče."
     "Zašto onda ljudi hoće da mi naude?"
     "Plaše se onog što bi mogao da učiniš."
     "Šta je to što bih ja mogao da učinim?"
     "Nastavi sa učenjem. Sve će ti postati jasno jednog dana."
     Umukni i uči. Još jedan poznat odgovor.
     Poslušao ju je jer je već znao da oseti kada su mu vrata bila zatvorena. Ali sada je njegova znatiželja pronašla druge izveštaje o Vremenima gladi i Raštrkavanja, ne-prostorijama i ne-letelicama kojima se nije moglo ući u trag, čak ni uz pomoć najmoćnijih predviđajućih umova u njihovoj vaseljeni. Na ovom mestu suočio se sa činjenicom da su potomci Dankana Ajdaha i Sione, tih drevnih ljudi koji su služili Bogocaru, takođe nevidljivi prorocima i predskazateljima. Čak ni Esnafovi navigatori, u dubokom melanžeskom transu, nisu mogli da otkriju takve ljude. Izveštaji su mu govorili da je Siona po poreklu bila pravi Atreid, a da je Dankan Ajdaho bio gola.
     Gola?
     Prevrnuo je biblioteklu u potrazi za podrobnim objašnjenjem ove neobične reči. Gola. Biblioteka mu nije ponudila ništa više od škrtog opisa: 'Gole: ljudska bića odgajena iz ćelija leša u Tleilaksinim akslotl rezervoarima.'
     Akslotl rezervoari?
     'Sredstvo Tleilaksa za reprodukovanje živih ljudskih bića iz ćelija leša.'
     "Opiši golu", zatražio je.
     "Nevino telo lišeno svojih prvobitnih sećanja. Vidi pod 'akslotl rezervoari'.
     Dankan je naučio da čita tišinu, prazna mesta u kojima su mu se ljudi iz Tvrđave otkrivali. Sve mu je namah postalo jasno. Znao je! Imao je samo deset godina, a znao je!
     Ja sam gola.
     Nije mogao da se seti akslotl rezervoara u kojima su se njegove ćelije pretvorile u dete. Najranije čega se sećao bila je Geasa kako ga uzima iz kolevke, oprezne zainteresovanosti u tim očima odraslog bića koje su tako često nestajale u lukavom žmirenju.
     Bilo je to kao da je znanje koje su mu ljudi iz Tvrđave tako nevoljno pružili konačno poprimilo središnji oblik: njega samog.
     "Kaži mi nešto više o Bene Tleilaksima", zahtevao je od biblioteke.
     "To su ljudi podeljeni u sebi na Liceigrače i Gospodare. Liceigrači su hibridi, besplodni i podređeni Gospodarima."
     Zbog čega mi ovo čine?
     Informacijske naprave u biblioteci odjednom su mu postale strane i opasne. Plašio se, ne toga da će se njegova pitanja suočiti sa još više praznih zidova, već da će dobiti odgovore.
     Zbog čega sam toliko važan Švangijui i ostalima?
     Osećao je da su mu naneli nepravdu, čak i Miles Teg i Patrin. Zašto je trebalo uzeti ćelije nekog ljudskog bića i proizvesti golu?
     Postavio je sledeće pitanje posle velikog kolebanja. "Može li se gola ikada setiti ko je bio?"
     "Može."
     "Kako?"
     "Psihološki identitet gole u odnosu na original predodređuje izvesne reakcije koje se mogu proizvesti traumom."
     Ovo nije bio nikakav odgovor!
     "Ali, kako?"
     U tom trenutku upala je Švangiju, došavši u biblioteku bez najave. Nešto je, dakle, u njegovim pitanjima bilo podešeno da joj da znak za uzbunu!
     "Sve će ti postati jasno kada za to dođe vreme", rekla je.
     Ona ga je ućutkivala! Osetio je nepravdu u tome, nedostatak istinitosti. Nešto u njemu mu je govorilo da njegovo neprobojno biće sadrži više ljudske mudrosti od onih koji su sebe smatrali tako nadmoćnim. Njegova mržnja prema Švangijui se pojačala. Ona je bila oličenje svega što ga je mučilo i osujećivalo njegova pitanja.
     Sada se, međutim, zapalila njegova uobrazilja. Ponovo će se domoći svojih prvobitnih sećanja! Osećao je istinu u tome. Setiće se svojih roditelja, porodice, prijatelja... neprijatelja.
     Zatražio je odgovor na ovo od Švangiju: "Jeste li me proizveli zbog mojih neprijatelja?"
     "Već si naučio vrednost ćutanja, dete", rekla je. "Osloni se na tu mudrost."
     Vrlo dobro. Upravo tako ću se boriti protiv tebe, prokleta Švangiju. Ćutaću i učiću. Neću ti pokazati kako se stvarno osećam.
     "Znaš", rekla je, "mislim da podižemo jednog stoika."
     Ona ga je štitila! On nije želeo da bude štićen. Boriće se protiv svih njih ćutanjem i smotrenošću. Dankan je odjurio iz biblioteke i zabio se u svoju sobu.
     Narednih meseci, mnoge stvari su potvrdile da je zaista gola. Čak je i dete bilo u stanju da razabere kada su stvari oko njega izuzetne. Povremeno je viđao drugu decu s one strane zida, kako hodaju duž ivičnog puta, smeju se i dozivaju. Pronašao je u biblioteci izveštaj o deci. Odrasli nisu dolazili i terali ih da izvode tegobne vežbe koje su njemu bile nametnute. Druga deca nisu imala časnu majku Švangiju koja bi im izdavala naloge za svaki, pa i najmanji trenutak njihovog života.
     Njegovo otkriće ubrzalo je još jednu promenu u Dankanovom životu. Luran Geasa bila je opozvana sa dužnosti njegove glavne nastavnice i više se nije vratila.
     Nije smela da mi dopusti da saznam o golama.
     Istina je bila unekoliko složenija, kao što je Švangiju objasnila Lusili na osmatračkom parapetu na dan Lusilinog dolaska.
     "Znamo da će neizbežan trenutak doći. Saznaće o golama i postaviti oštra pitanja."
     "Bilo je krajnje vreme da jedna časna majka preuzme svakodnevno obrazovanje. Možda je Geasa bila greška."
     "Dovodiš li to u pitanje moje prosuđivanje?" prasnu Švangiju.
     "Da li je tvoje prosuđivanje toliko savršeno da se nikad ne može dovesti u pitanje?" U Lusilinom mekom kontraaltu ovo pitanje je imalo žestinu šamara.
     Švangiju je skoro minut bila bez reči. Najzad je rekla: "Geasa je mislila da je gola maleno, ljupko dete. Zaplakala je i rekla da će joj nedostajati."
     "Zar nije bila upozorena na to?"
     "Geasa nije prošla našu obuku."
     "I tako si je tada zamenila Tamalaneom. Ne poznajem Tamalaneu, ali pretpostavljham da je prilično stara."
     "Prilično."
     "Kako je reagovao na uklanjanje Gease?"
     "Pitao je gde je nestala. Nismo mu odgovorili."
     "Kako je prošla Tamalane?"
     "Već trećeg dana rekao joj je veoma smireno: 'Mrzim te. Je li to ono što bi trebalo da osećam?'"
     "Tako brzo!"
     "Upravo sada te posmatra i razmišlja: 'Mrzim Švangiju. Da li ću morati da mrzim i ovu novu?' Ali u isti mah misli da ti nisi kao druge stare veštice. Ti si mlada. On zna da to mora da je važno."