4.

     Ljudska bića najbolje žive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svako zna gde pripada u shemi stvari i šta može da postigne. Uništi to mesto i uništio si osobu.

     Učenje Bene Geserita

     Miles Teg nije želeo ovu dužnost na Gamuu. Majstor oružja sa detetom golom? Čak i sa takvim detetom golom kakvo je bilo ovo, sa čitavom istorijom ispletenom oko njega. Bilo je to neželjeno ometanje Tegove valjano sređene mirovine.
     No, on je proživeo čitav život kao vojni mentat pod voljom Bene Geserita i nije mogao da proračuna nijedan čin nepokornosti.
     Quis custodiet ipsos custodiet?
     Ko će da čuva čuvare; ko će paziti da čuvari ne počine bilo kakav prekršaj?
     To je bilo pitanje o kome je Teg podrobno razmišljao u više prilika. On je uobličio jedno od temeljnih načela njegove odanosti Bene Geseritu. Bez obzira na to šta bi se moglo prigovoriti Sestrinstvu, one su ispoljavale zadivljujuću stalnost svrsishodnosti.
     Moralne svrsishodnosti, utvrdio je Teg.
     Moralna svrsishodnost Bene Geserita u potpunosti se slagala sa Tegovim principima. Uopšte se nije postavljalo kao pitanje to što su ti principi u njemu bili posledica uslovljavanja od strane Bene Geserita. Racionalno razmišljanje, pogotovo mentatova racionalnost, nisu bili u stanju drugačije da prosuđuju.
     Teg je sveo stvari na suštinu: kada bi samo jedna osoba sledila takve principe, ovo bi bila bolja vaseljena.. Nikad reč nije bila o o pitanju pravde. Pravda traži pribežište u zakonu, a ovaj može biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i predrasuda onih koji donose zakone. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma koji je dosezao mnogo dublje. Ljudi kojima je bila data sposobnost prosuđivanja mora da su osećali ispravnost tog stava.
     Prema Tegovom mišljenju, izjave kao što su 'nužno je pridržavati se slova zakona' bile su opasne za principe kojima se on rukovodio. Biti ispravan zahtevalo je saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na nižim i višim položajima u hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim principima nije bila potrebna nikakva kontrola spolja. Vršio si svoju dužnost jer je to bilo dobro. A nisi se pokoravao zbog toga što je to bilo predvidljivo ispravno. Činio si to jer je ispravnost bila stvar ovog trenutka. Predviđanje i predskazivanje nisu imali ama baš nikakve veze sa tim.
     Teg je znao da su Atreidi bili na glasu po pouzdanom predviđanju; međutim za mudre izreke nije bilo mesta u njegovoj vaseljeni. Prihvatao si vaseljenu onakvu kakvu si je zatekao i primenjivao svoje principe gde god je to bilo moguće. Apsolutne naredbe u hijerarhiji uvek su bile bespogovorno izvršavane. To ne znači da je njegovo ponovno naimenovanje bilo izraz Tarazinog bespogovornog naređenja, ali se to u ovom slučaju podrazumevalo.
     "Ti si savršena osoba za ovaj zadatak."
     On je imao dug život sa puno velikih uspeha i otišao je u penziju uz dužne počasti. Teg je znao da je bio star, spor i sa svim manama vremešnosti koje su vrebale na rubu njegove svesti, ali ga je zov dužnosti okrepio iako se sa naporom sputao da kaže 'ne'.
     Naimenovanje je izvršila lično Taraza. Moćni starešina svih (uključujući i Misionariju Protektivu), ona ga je izdvojila. Ne ma koja časna majka - već Vrhovna časna majka.
     Taraza je došla u njegovo penzionersko utočište na Lerneusu. Ovaj njen gest značio je ukazivanje velike časti. Pojavila se na njegovoj kapiji nenajavljena, u pratnji samo dve akolitke sluškinje i omanje skupine čuvara među kojima je prepoznao neka lica koja je upravo on nekad obučavao. Bilo je zanimljivo i vreme njenog dolaska. Ujutro, neposredno pošto je završio doručak. Ona je poznavala njegove navike i izvesno je znala da je upravo u ovo doba dana najčiliji. Želela je da ga zatekne budnog i na vrhuncu sposobnosti.
     Patrin, Tegov stari pomoćnik, odveo je Tarazu u dnevnu sobu u istočnom krilu zgrade, malu prostoriju elegantno uređenu u kojoj se nalazio samo čvrst nameštaj. Tegova odbojnost prema psu-naslonjačima i drugom pokretnom nameštaju bila je dobro poznata. Patrin je napravio kiselo lice dok je u sobu uvodio Vrhovnu majku odevenu u crno. Teg je smesta prepoznao ovaj izraz. Patrinovo duguljasto, bledo lice, sa mnogobrojnim staračkim borama moglo je nekom izgledati kao nepokretna maska, ali Teg se prenuo videvši produbljene bore pored čovekovih usta, i ukočen pogled njegovih staračkih očiju. Taraza je na putu ovamo zasigurno nešto rekla što je uznemirilo Patrina.
     Visoka klizeća vrata od teškog plaza uokviravala su pogled iz ove sobe prema istoku, gde se pružao dugačak strm travnjak sve do drveća pokraj reke. Taraza je zastala odmah pošto je ušla u prostoriju da bi uživala u prizoru.
     Teg je, iako mu to niko nije naložio, dotakao jedno dugme. Zastori skliznuše preko prozora i namah se upališe sjajne kugle. Tegov postupak kazivao je Tarazi da je on proračunao potrebu za razgovorom u četiri oka. Istakao je ovo, naredivši Patrinu: "Molim te, postaraj se da nas niko ne uznemirava."
     "A vaša naređenja za južnu farmu, gospodaru", usudio se da upita Patrin.
     "Molim te, pobrini se sam za to. Ti i Firus znate šta želim."
     Patrin je malo žustrije zatvorio vrata kad je izlazio - jedva primetan znak koji je, međutim, Tegu puno govorio.
     Taraza je koraknula u dubinu sobe i premerila je pogledom. "Limunastozelena", reče ona. "Jedna od mojih omiljenih boja. Tvoja majka je imala istančano oko."
     Tegu je godio ovaj kompliment. Gajio je duboku ljubav prema ovoj zgradi i ovoj zemlji. Njegova porodica živela je ovde samo tri pokolenja, ali je ipak ovom mestu dala svoje obeležje. Tragovi koje je ostavila njegova majka bili su vidljivi u većini soba.
     "Bezbedno je voleti zemlju i mesta", reče Teg.
     "Posebno mi se dopadaju zagasitonarandžasti ćilimi u predvorju i lepezasti prozori od matiranog stakla iznad ulaznih vrata", reče Taraza. "Lepezasti prozor je prava antika, sigurna sam."
     "Ipak, verujem da nisi došla da pričaš o unutrašnjoj dekoraciji", primeti Teg.
     Taraza se prigušeno nasmeja.
     Imala je visok glas, koji je kroz obuku Sestrinstva naučila da koristi sa strahotnom uspešnošću. Bio je to glas koji se nije mogao lako zanemariti, čak i kada se činilo da ga ne upotrebljava krajnje proračunato, kao što je sada bio slučaj. Teg ju je viđao u Savetu Bene Geserita. Njeno držanje tamo bilo je moćno i ubedljivo, a svaka reč pokazatelj britkog uma koji je upravljao njenim odlukama. I sada je u pozadini njenog ponašanja mogao da nasluti neku važnu odluku.
     Teg pokaza rukom na zelenu tapaciranu stolicu sa svoje leve strane. Letimično ju je pogledala, još jednom obuhvatila pogledom čitavu prostoriju i obuzdala osmeh.
     Smela bi se opkladiti da u kući nije bilo nijedne psu-naslonjače. Teg je i sam bio antika koja se okružila antikvitetima. Sela je i poravnala odoru dok je čekala da Teg sedne u istovetnu stolicu preko puta nje.
     "Žalim zbog nužde koja me nagoni da zatražim da se reaktiviraš, bašare", započe ona. "Na žalost, okolnosti mi daju veoma malo izbora."
     Tegove dugačke ruke počivale su nehajno na naslonima stolice; mentat se odmarao čekajući. Njegov stav je govorio: ispuni um podacima.
     Taraza je za trenutak bila zbunjena. Ovo je bila prava muka. Teg je, onako visok, sa tom krupnom glavom krunisanom sedom kosom, još imao kraljevsku figuru. Imao je, znala je to, četiri standardne godine manje od trista godina. Uzimajući u obzir da je standardna godina bila za nekih dvadeset četiri časa kraća od takozvane primitivne godine, u pitanju je bila impresivna starost sa iskustvom u službi Bene Geserita, što je iskazivalo njeno poštovanje prema njemu. Opazila je da je Teg nosio laganu sivu uniformu bez oznaka: brižljivo skrojene pantalone i kratak kaput preko bele košulje koja je bila raskopčana pri grlu, otkrivajući duboko izbrazdan vrat. Od pojasa je dopiralo svetlucanje zlata i ona prepoznade bašarski steg koji je primio na odlasku u penziju. Koliko je to samo ličilo na utilitaristu Tega! Dao je da mu usade zlatnu tričariju u pređicu opasača. Ovo je još više potkrepilo njene nade. Teg će razumeti njen problem.
     "Mogu li da dobijem čašu vode?" upita Taraza. "Putovanje je bilo dugo i zamorno. Poslednju etapu prešli smo u jednom od naših transportera koje je trebalo zameniti još pre pet stotina godina."
     Teg ustade, ode do jedne zidne ploče, izvadi rashlađen bokal i čašu vode iz plakara koji se nalazio iza ploče. Položio je bokal i čašu na nizak sto do Tarazine desne ruke. "Imam melanža", reče on.
     "Ne, hvala Milese. Imam svoju zalihu."
     Teg ponovo sede na svoje mesto i ona opazi znake krutosti. Bio je, za svoje godine, ipak, izvanredno gibak.
     Taraza nasu pola čaše vode i popi je u jednom gutljaju. Odložila je čašu na pobočni sto sa posebnom pažnjom. Kako da počne? Tegovo držanje nije je moglo prevariti. On nije želeo da napusti mirovinu. Njeni analitičari su je upozorili na to. Od kako se penzionisao, njegovo zanimanje za poljoprivredu nije se moglo okarakterisati kao uzgredno. Njegovo prostrano imanje ovde na Lerneusu uglavnom je bilo pretvoreno u eksperimentalnu baštu.
     Podigla je oči i stala otvoreno da ga posmatra. Četvrtasta ramena naglašavala su Tegov uzani struk. To znači da je još aktivan. To duguljasto lice sa oštrim crtama od jakih kostiju: tipično atreidsko. Teg joj je netremice uzvratio pogled, kao što je uvek činio, zahtevajući pažnju ali ostajući otvoren za sve što bi Vrhovna majka mogla da kaže. Tanka usta bila su isturena u blag osmeh, otkrivajući svetle i ravne zube.
     On zna da mi je nelagodno, pomisli ona. Prokletstvo! On je isto toliko sluga Sestrinstva koliko i ja!
     Teg je nije izazivao pitanjima. Držanje mu je ostalo besprekorno, ljubopitljivo, ali povučeno. Prisetila se da je ovo bila uobičajena crta mentata i ništa se drugo tu nije moglo pročitati.
     Iznenada, Teg ustade i priđe stolu sa Tarazine leve strane. Okrenuo se, prekrstio ruke na prsima i pognuo glavu gledajući naniže u nju.
     Taraza je bila prinuđena da obrne stolicu kako bi se ponovo našla naspram njega. Proklet bio! Teg nije nameravao da joj olakša posao. Sve časne majke ispitivačice ukazivale su na teškoću da privole Tega da sedi za vreme razgovora. Više je voleo da stoji, držeći ramena vojnički kruto, sa netremičnim pogledom uperenim nadole. Malo je bilo časnih majki koje su se mogle meriti s njim po visini - preko dva metra. Ova crta ponašanja, prema jednodušnom mišljenju analitičarki, bila je Tegov način (verovatno nesvestan) da se usprotivi autoritetu Sestrinstva. Ništa od toga, međutim, nije se ispoljavalo u drugim vidovima njegovog ponašanja. Teg je bio najpouzdaniji vojni zapovednik koga je Sestrinstvo ikad imalo.
     U višedruštvenoj vaseljeni čije su se glavne vezivne sile nalazile u složenom uzajamnom dejstvu uprkos jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli su količinu melanža koja je višestruko prevazilazila njihovu telesnu težinu. Religije i obično pamćenje carskih tiranija uvek su imale uticaja u pregovorima, ali su ekonomske sile bile te koje su na kraju odnosile prevagu; vojnički novčić mogao je da uđe u bilo koju mašinu za sabiranje. Tako je to bilo u svakom pregovaranju i biće sve dok je nužnost pokretačka snaga sistema trgovine - potreba za određenim stvarima (kao što su začin i tehnički proizvodi Iksa), potreba za specijalistima (kao što su mentati i suk-doktori) i sve ostale svetovne potrebe za koje postoje potrebe tržišta - za radnom snagom, za graditeljima, za dizajnerima, za naročitim oblicima života, za umetnicima, za egzotičnim zadovoljstvima...
     Nijedan zakonski sistem nije bio u stanju da poveže takvu složenost u celinu i ta činjenica je sasvim očigledno proizvela još jednu nužnost - stalnu potrebu za arbitrima koji dele udarce. Časnim majkama je prirodno dopala ova uloga unutar te ekonomske mreže i Miles Teg je to znao. Takođe je znao da je još jedanput izveden na pozornicu, kao brod oko koga se cenkaju. Pitanje da li je i sam uživao u toj ulozi nije imalo nikakvog značaja u cenkanju.
     "Nije to isto kao u vreme kad si imao nekog od porodice, za koga bi ovde bio vezan", reče Taraza.
     Teg je ćutke ovo primio. Da, njegova žena bila je pokojna već trideset osam godina. Njegova deca bili su odrasli ljudi i, osim jedne kćerke, živela su izvan porodičnog gnezda. Imao je puno ličnih potreba, ali ne i porodičnih obaveza. Istina.
     Taraza ga potom podseti na njegovo dugo i verno službovanje Sestrinstvu, navodeći više nezaboravnih podviga. Znala je da će pohvala imati malo uticaja na njega, ali joj je obezbedila uvod za ono što je moralo da usledi.
     "Tebi je poznato koliko ličiš na neke članove tvoje porodice", reče ona.
     Teg jedva primetno klimnu.
     "Tvoja sličnost sa prvim Letom Atreidom, Tiraninovim dedom, stvarno je izuzetna", reče ona.
     Teg ničim nije pokazao da je ovo čuo ili da se slaže s tim. Bio je to naprosto jedan podatak, nešto što je već bilo uskladišteno u njegovom izobilnom pamćenju. Znao je da u sebi nosi gene Atreida. Uočio je tu sličnost u Kapitolu. Bilo je to neobično, gotovo kao gledanje u ogledalo.
     "Malo si viši", reče Taraza.
     Teg je nastavio da odozgo zuri u nju.
     "Do đavola, bašaru", reče Taraza, "hoćeš li barem da pokušaš da mi pomogneš?"
     "Je li to naređenje, Vrhovna majko?"
     "Ne, to nije naređenje!"
     Tegovim licem polako se raširio osmeh. Činjenica da je Taraza sebi dopustila da ovako prasne u njegovom prisustvu govorila je mnogo. Ona to ne bi uradila pred ljudima za koje je držala da su nedostojni poverenja. A svakako ne bi sebi dozvolila takvo ispoljavanje osećanja pred osobom koju je smatrala samo podređenom.
     Taraza se malo zavali u stolici i uputi mu osmeh. "U redu", reče ona. "Malo si se razonodio. Patrin mi reče da ću te veoma oneraspoložiti ako te pozovem da se vratiš dužnostima. Uveravam te da si presudan za naše planove."
     "Kakve planove, Vrhovna majko?"
     "Na Gamuu odgajamo golu Dankana Ajdaha. Ima skoro šest godina i spreman je za vojničku ovuku."
     Tegove oči se jedva primetno raširiše.
     "Za tebe će to biti naporna dužnost", reče Taraza, "ali želim da što pre preuzmeš njegovo obučavanje i zaštitu."
     "Moja sličnost sa Vojvodom Atreidom", reče Teg. "Iskoristićete me za uspostavljanje njegovih prvobitnih sećanja."
     "Da, u roku od osam do deset godina."
     "Toliko dugo!" Teg zavrte glavom. "Zbog čega baš Gamu?"
     "Po našem nalogu Bene Tleilaksi su promenili njegovo prana-bindu nasleđe. Njegovi refleksi će po brzini biti ravni refleksima bilo kog rođenog u naše vreme. Gamu... prvi Dankan Ajdaho rođen je i odgajan tamo. Zbog promena u njegovom ćelijskom nasleđu moramo i sve ostalo, koliko je god moguće, približiti prvobitnim uslovima."
     "Zbog čega to činite?" Ovo je bilo rečeno tonom mentatske svesti koja prikuplja podatke.
     "Na Rakisu je otkriveno jedno žensko dete koje je sposobno da kontroliše crve. Biće posla i za našeg golu tamo."
     "Sparićete ih?"
     "Ne zapošljavam te kao mentata. Nama su potrebne tvoje vojničke sposobnosti i sličnost sa prvim Letom. Ti ćeš znati, kada kucne čas, da vaspostaviš njegova prvobitna sećanja."
     "Znači, stvarno želite da me vratite na posao kao Majstora oružja?"
     "Misliš li da je to uniženje za čoveka koji je bio vrhovni bašar svih naših snaga?"
     "Vrhovna majko, ti si tu da izdaješ naređenja, a ja da se pokoravam. Ali neću prihvatiti to mesto bez svih prava zapovedništva nad čitavim sistemom odbrane Gamua."
     "To je već sređeno, Milese."
     "Ti si zaista uvek znala kako moj um dela."
     "I uvek sam imala poverenja u tvoju odanost."
     Teg se odgurnuo od pobočnog stola i zastao za trenutak razmišljajući, a onda reče: "Ko će mi davati uputstva?"
     "Belonda iz Arhiva, isto kao i pre. Daće ti šifru da bi se obezbedila razmena poruka između nas."
     "Ja ću ti dati spisak ljudi", reče Teg. "Starih drugara i dece nekih od njih. Hoću da me svi oni čekaju na Gamuu kad budem stigao."
     "Ne misliš li da će neko od njih odbiti?"
     Njegov pogled kao da je govorio: Ne budi luda!
     Taraza se prigušeno nasmeja i pomisli: Postoji jedna stvar koju smo valjano naučili od prvih Atreida - kako da kod ljudi koji zapovedaju postignemo najveći stepen predanosti i odanosti.
     "Patrin će obaviti regrutovanje", reče Teg. "Znam da neće prihvatiti čin, ali mu treba obezbediti punu platu i pogodnosti koje dolikuju ađutantu pukovnika."
     "Tebi će, naravno, biti vraćen čin vrhovnog bašara", reče ona. "Mi ćemo..."
     "Ne. Imate Burzmalija. Nije nam potrebno da mu slabimo pozicije ponovnim postavljanjem njegovog starog zapovednika u nadređen položaj."
     Posmatrala ga je za trenutak, a onda reče: "Još nismo opunomoćili Burzmalija kao..."
     "To mi je dobro poznato. Moji stari drugari iscrpno me obaveštavaju o politici Sestrinstva. Ali ti i ja, Vrhovna majko, znamo da je to samo pitanje vremena. Burzmali je bez sumnje najbolji."
     Mogla je jedino da se sa tim saglasi. Bilo je to nešto više od mentatske procene. Bila je to Tegova procena. Ali jedna druga misao ju je kosnula.
     "Onda, ti znaš za našu raspravu u Savetu!" reče ona prekorno. "A pustio si me..."
     "Vrhovna majko, kad bih mislio da ćete proizvesti novo čudovište na Rakisu, rekao bih to. Vi imate poverenja u moje odluke; ja u vaše."
     "Proklet bio, Milese, predugo smo bili razdvojeni." Taraza je ustala. "Već i samo saznanje da se vraćaš u zapregu čini me spokojnijom."
     "Zaprege", reče on. "Da. Ponovo me postavljate za bašara na specijalnom zadatku. Na taj način neće biti budalastih pitanja kada vest stigne do Burzmalija."
     Taraza izvuče svežanj ridulijanskog papira ispod odore i predade ga Tegu. "Ove sam već potpisala. Sam unesi tekst o svom ponovnom postavljenju. Sva ostala ovlašćenja su tamo, dokumenta za prevoz i tako dalje. Ova naređenja ti lično ja izdajem. Samo ćeš mene slušati. Ti si moj bašar, razumeš li?"
     "Zar to nisam uvek bio?" upita on.
     "Sada je to važnije nego ikad. Čuvaj tog golu i valjano ga obučavaj. On je tvoja odgovornost. A ja ću te podržavati u svemu tome ma ko da se suprotstavi."
     "Čujem da Švangiju zapoveda na Gamuu."
     "Ma ko da se suprotstavi, rekoh, Milese. Ne veruj Švangijui."
     "Razumem. Hoćeš li da ručaš sa nama. Moja kćerka..."
     "Žao mi je, Milese, ali moram hitno da se vratim. Smesta ću ti poslati Belondu."
     Teg ju je otpratio do vrata, izmenio nekoliko šala sa svojim nekadašnjim učenicima iz njene pratnje i sačekao da odu. Imali su oklopljeno površinsko vozilo koje je čekalo sa upaljenim motorom, jedan od novih modela koji su očito doneli sa sobom. Taj prizor izazvao je kod njega nelagodno osećanje.
     Hitnost!
     Taraza je lično došla: Vrhovna majka na kurirskom zadatku! Bila je svesna šta će mu to otkriti. Uz toliko prisno poznavanje načina ponašanja Sestrinstva, ono što se upravo dogodilo bilo je za njega pravo otkrovenje. Rasprava u Savetu Bene Geserita otišla je mnogo dalje i od onog što su mu njegovi izvestioci preneli.
     "Ti si moj bašar."
     Teg je letimično pregledao svežanj ovlašćenja i dokumenata koje mu je Taraza ostavila. Na njima je već bio njen pečat i potpis. Poverenje koje je ovo podrazumevalo pridodalo se nekim stvarima koje je naslutio; sve to pojačalo je njegov nemir.
     "Ne veruj Švangijui."
     Gurnuo je najpre papire u džep i krenuo da pronađe Patrina. Valjalo je Patrinu dati uputstva i umiriti ga. Moraće da razmotre koga da pozovu u pomoć za izvršenje ovog zadatka. Stao je da u svesti ređa pojedina imena. Predstoji opasna dužnost. U obzir su dolazili samo najbolji ljudi. Prokletstvo! Sve u vezi sa imanjem moraće da preuzmu Firus i Dimela. Koliko mnogo pojedinosti! Dok je lagano koračao kroz kuću osetio je kako mu bilo brže kuca.
     Prolazeći pored kućnog čuvara, jednog od svojih starih vojnika, Teg se zaustavi: "Martine, otkaži sve moje sastanke za danas. Pronađi mi kćerku i reci da odmah dođe u moju radnu sobu."
     Vest se raširila kućom, a odatle i imanjem. Sluge i porodica, znajući da je Vrhovna časna majka upravo nasamo razgovarala sa njim, odmah su postavili zaštitnu zavesu da bi ga sačuvali od zaludnih ometanja. Njegova najstarija kćerka Dimela odsečno ga je prekinula kada je pokušao da naniže pojedinosti neophodne za nastavak projekta na eksperimentalnoj farmi.
     "Oče, nisam dete!"
     Nalazili su se u maloj staklenoj bašti, koja je bila povezana sa njegovom radnom sobom. Ostaci Tegovog ručka ležali su na uglu grnčarskog stola. Patrinova beležnica stajala je oslonjena na zid iza poslužavnika.
     Teg oštro pogleda svoju kćer. Dimelina spoljašnjost ga je zadovoljavala, ali ne i visina. Odviše šiljata da bi bila lepa, ona se dobro udala. Dimela i Firus imali su troje lepe dece.
     "Gde je Firus?" upita Teg.
     "Otišao je da se pobrine za presađivanje na Južnoj farmi."
     "Oh, da. Patrin mi je već rekao."
     Teg se osmehnu. Uvek mu se dopadalo što je Dimela odbila ponudu Sestrinstva, odlučivši se da se uda za Firusa, rođenog Lerneušanina, i da ostane u blizini svog oca.
     "Sve što znam jeste da te pozivaju da se ponovo primiš dužnosti", reče Dimela. "Je li to opasan zadatak?"
     "Znaš, ponekad govoriš baš kao tvoja majka", odvrati Teg.
     "Dakle, opasno je! Proklete bile, zar nisi dovoljno učinio za njih?"
     "Očigledno nisam."
     Okrenula se i pošla kada je Patrin ušao na ulaz staklene bašte na drugom kraju. Čuo je kako nešto govori Patrinu dok su se mimoilazili.
     "Što je stariji to i sam više liči na neku časnu majku!"
     Šta je drugo mogla da očekuje? pitao se Teg. Kao sin jedne časne majke i oca koji je bio nevažan funkcioner CHOAM-a, rastao je u domaćinstvu koje je živelo po taktu Sestrinstva. Postalo mu je to jasno još u ranom uzrastu, kada je očeva privrženost CHOAM-ovoj međuplanetarnoj trgovinskoj mreži jednostavno namah iščezla pošto mu je majka stavila prigovor.
     Ova kuća bila je kuća njegove majke sve do njene smrti, do koje je došlo nepunu godinu posle očeve. Obeležja njenog ukusa ležala su svuda oko njega.
     Patrin se zaustavi ispred njega. "Vratio sam se po svoju beležnicu. Jesi li dodao koje ime?"
     "Nekoliko. Bolje odmah kreni na posao."
     "Razumem!" Patrinovo lice za trenutak poprimi izraz krutosti i on pođe natrag putem kojim je došao, lupkajući beležnicom po nozi.
     I on to oseća, pomisli Teg.
     Teg još jednom pogleda oko sebe. Ova kuća je i dalje bila mesto njegove majke. Posle svih ovih godina koje je ovde proživeo i podigao svoju porodicu. Oh, on je sagradio ovu staklenu baštu, ali ta radna soba bila je njena privatna odaja.
     Dženet Roksbrov od lerneuskih Roksbrova. Kućni nameštaj, ukrasi, sve je to i dalje odavalo njen duh. Taraza je to videla. On i njegova žena promenili su ponešto od spoljašnjih predmeta, ali je srž ostala u duhu Dženet Roksbrov. Nije bilo nikakve sumnje u pogledu prisustva krvi Ribogovornica u toj lozi. Kakvu je dragocenost ona predstavljala Sestrinstvu! Činjenica da se udala za Loši Tega i čitav život provela ovde, bila je pravo čudo. Neprihvatljiva činjenica za one koji nisu znali na koji se način planovi rasplođavanja Sestrinstva ostvaruju tokom pokoljenja.
     Ponovo su to učinile, pomisli Teg. Pustile su me da čekam u prividnom miru tokom svih ovih godina samo zbog ovog trenutka.