1.

     Oni koji žele da ponove prošlost moraju da nadziru učenje istorije.

     Zakonik Bene Geserita

     Kada je rođena beba-gola iz prvog akslotl-tanka Bene Geserita, Vrhovna majka Darvi Odrade priredila je malu svečanost u svojoj trpezariji na vrhu Centrale. Beše tek svanulo tako da su ostale dve članice njenog saveta - Tamalane i Belonda - primile ovaj poziv sa mrzovoljom uprkos činjenici da je Odrade svom ličnom kuvaru naložila da im posluži doručak.
     "Nema svaka žena priliku da prisustvuje rođenju vlastitog oca", našalila se Odrade kada su joj dve gošće prigovorile kako su prezauzete 'da bi sebi mogle dopustiti da traće vreme na koještarije'."
     Na ovo je samo vremešna Tamalane ispoljila pritajeno odobravanje.
     Belondine mesnate crte lica ostale su bezizražajne, što je u njenom slučaju često odgovaralo mrgođenju.
     Da li je bilo moguće, pitala se Odrade, da Bel nije uspevala da prevaziđe odbojnost prema delimičnoj raskoši okoline Vrhovne majke? Odradine odaje nosile su posebno obeležje njenog istaknutog položaja, ali je ta posebnost pre ukazivala na njene dužnosti no na bilo kakvu nadređenost u odnosu na ostale sestre. Tako joj je omanja trpezarija omogućavala da se posavetuje sa saradnicama i za vreme obeda.
     Belonda se osvrtala levo i desno, očito jedva čekajući da ode odavde. Mnogo je napora, bez uspeha, bilo uloženo da se probije Belondina hladna, nepristupačna školjka.
     Čudan je osećaj dok držim tu bebu u naručju i razmišljam: "Ovo je moj otac", reče Odrade.
     "Čula sam te još maločas", prozbori Belonda iz dubine stomaka; glas joj je bio bezmalo bariton i tutnjao je kao da joj svaka reč izaziva lošu probavu.
     Shvatala je, ipak, Odradin suv humor. Stari bašar Miles Teg odista je bio otac Vrhovne majke. Lično je Odrade prikupila ćelije (zaparavši mu kožu noktima) da bi uzgojila ovog novog golu, što je predstavljalo deo davnašnjeg 'plana mogućnosti' - ukoliko im ikada pođe za rukom da izrade duplikat tankova Tleilaksa. No, Belonda bi radije pristala da bude prognana iz Bene Geserita nego da se saglasi sa Odradinim stavom o opremi od životnog značaja za Sestrinstvo.
     "Smatram da je ovo u ovakva vremena lakomisleno", reče Belonda. "One ludakinje nas progone sa namerom da nas unište, a tebi je do proslava."
     Uz izvestan napor, Odrade uzvrati blagim glasom: "Ukoliko nas Uvažene Naložnice zateknu nespremne možda če to biti zbog toga što nismo uspele da održimo visok moral."
     Belondin netremičan pogled pravo u Odradine oči nosio je suzdržanu optužbu: Te užasne žene već su uništile šesnaest naših planeta!
     Odrade je znala da je pogrešno razmišljati o tim planetama kao o posedu Bene Geserita. Labavo organizovana konfederacija planetarnih vlada posle Vremena gladi i Raštrkavanja u velikoj je meri zavisila od Sestrinstva - zbog životnih usluga i pouzdanog sistema komuniciranja koje je ono obezbeđivalo; međutim, i dalje su postojale stare frakcije - CHOAM, Svemirski esnaf, Tleilaksi, preostala uporišta i šizmatičke skupine Ribogovornica. Podeljeni bog je zaveštao čovečanstvu podeljeno carstvo. Sve su te grupacije, međutim, odjednom zbile redove pred silovitim naletima Uvaženih Naložnica prispelih iz Raštrkavanja. Bene Geserit - koji se pridržavao najvećeg dela svojih starih oblika - bio je, prirodno, glavna meta napada.
     Belondine misli nikada nisu skretale podalje od pretnje koju su predstavljale Uvažene Naložnice. Bila je to slabost koju je Odrade uviđala i prihvatala. Odrade se s vremena na vreme dvoumila da li da zameni Belondu; no u ovom času čak su i u Bene Geseritu postojale frakcije, a niko nije mogao da porekne da je Belonda bila vrhunski organizator. Arhiva nikad nije bolje funkcionisala nego od kako je njom rukovodila Belonda.
     Kao što je i ranije često činila, Belonda je i sada bez reči uspevala da usmeri pažnju Vrhovne majke na te žene-lovce koje su ih progonile sa divljačkom istrajnošću. To je Odradi bez sumnje kvarilo raspoloženje spokojnog uspeha koje je priželjkivala ovog jutra.
     Nagnala je sebe da razmišlja o novom goli: Teg! Ako bude moguće uspostaviti njegova prvobitna sećanja, Sestrinstvo će ponovo imati najboljeg bašara koji ih je ikada služio. Bašara-mentata! Vojnog genija čija su junaštva već postala deo mita o starom carstvu.
     Da li će čak i Teg biti od koristi protiv tih žena koje su se vraćale iz Raštrkavanja?
     Ma kakvim bogovima da su bile posvećene, Uvažene Naložnice nas ne smeju pronaći! Još ne!
     Teg je skrivao premnogo uznemirujućih nepoznanica i mogućnosti. Tajanstvenost je okruživala razdoblje pre njegove smrti, prilikom razaranja Dine. On je učinio nešto na Gamuu što je podstaklo neobuzdanu jarost Uvaženih Naložnica. Njegovo samoubilačko ostajanje na Dini nije moglo samo po sebi da izazove ovakav berserkerski odgovor. O njegovim poslednjim danima na Gamuu kolale su glasine neobičnog sadržaja: mogao je da se kreće brzinom koja je bila neuhvatljiva za ljudsko oko! Da li je to stvarno uspeo? Još jedan izdanak neiscrpnih moći atreidskih gena? Mutacija? Ili samo nadgradnja mita o Tegu? Sestrinstvo je moralo to da sazna u najkraćem mogućem roku.
     Jedna akolitka donela je tri doručka; sestre su žurno obedovale kao da su želele da pokažu da se ovaj prekid mora okončati što pre, jer je svaki gubitak vremena bio opasan.
     Pošto su njene gošće otišle, Odrade je još neko vreme preživljavala šok izazvan Belondinim neizgovorenim strahovima.
     A moji strahovi?
     Ona ustade i ode do širokog prozora koji je gledao preko nižih krovova na deo kruga voćnjaka i pašnjaka oko Centrale. Bilo je doba kasnog proleća i na voćkama su počinjali da se naziru budući plodovi. Ponovno rođenje. Danas je rođen novi Teg! Misao joj, međutim, nije bila propraćena nikakvim uzvišenim osećanjem. Obično ju je ovo saznanje krepilo, ali jutros to nije bio slučaj.
     Kakve su moje stvarne snage? Čime zapravo raspolažem?
     Sredstva koja su se nalazila u rukama Vrhovne majke bila su izvanredna: duboka odanost svih koji su joj služili, vojne snage pod komandom bašara koga je Teg obučio (u tom času daleko odavde, sa značajnim delom vojske koja je štitila školsku planetu Lampadas), zanatlije i tehničari, špijuni i agenti širom starog carstva, bezbrojni radnici koji su se stavili u zaštitu Sestrinstva od Uvaženih Naložnica i sve časne majke sa svojim Drugim sećanjima koja su sezala do praskozorja života.
     Odrade je bez lažnog ponosa znala da predstavlja vrhunac svega što je najjače kod jedne časne majke. Ukoliko joj njena vlastita sećanja nisu obezbeđivala potrebne podatke, imala je oko sebe ostale koje su mogle da ispune pukotine. Raspolagala je, takođe, mašinama koje su skladištile obaveštenja - premda je i te kako bila svesna svog urođenog nepoverenja prema njima.
     Odrade je često hvatala sebe u iskušenju da se upusti u prekopavanje po tim drugim životima koje je nosila u svom sekundarnom pamćenju - tim podzemnim slojevima svesti. Možda je postojala mogućnost da u iskustvima Drugih otkrije sjajna rešenja za svoje teškoće. Opasno! Moglo ti se dogoditi da satima ostaneš izgubljena, opčinjena mnoštvom ljudskih varijacija. Bilo je bolje ostaviti Druga sećanja u njihovom uravnoteženom stanju, pripravna za izričit zahtev ili poziv iz nužde. Svesnost je bila njen oslonac i njen spoj sa vlastitim identitetom.
     Korisna je bila ona neobična mentatska metafora Dankana Ajdaha:
     Samosvest: suočavanje sa ogledalima koja promiču univerzumom, prikupljajući usput nove slike - beskrajno refleksivne. Beskonačno viđeno kao konačno, analogno svesnosti koja nosi promišljene deliće beskonačnog.
     Nikada nije čula reči koje bi bile bliskije njenoj neizrecivoj svesti: 'specijalizovana složenost', kako ju je Ajdaho nazvao. "Mi pabirčimo, sakupljamo i odražavamo naše sisteme reda."
     A od kakve nam to pomoći može biti protiv tih nasilničkih žena
     koje nas progone? Kojoj grani evolucije one pripadaju? Da li je evolucija samo drugo ime za boga?
     Njene sestre bi se podrugljivo nasmejale takvoj zaludnoj spekulaciji.
     Pa ipak, možda se u Drugim sećanjima krio odgovor.
     Ahhh, kako je to zavodljivo!
     Koliko je samo očajnički žudela da projektuje svoje iznureno biće među identitete iz prošlosti i oseti draži življenja u tim vremenima. Iznenadan osećaj opasnosti od ovog iskušenja izazva u njoj drhtavicu. Osetila je kako joj se Druga sećanja okupljaju na rubu svesti. "Bilo je ovako!" "Ne, pre je bilo ovako!" Kako su bila gramziva? Morao si da se odlučiš i odabereš, oprezno oživljavajući prošlost. Nije li upravo to bila svrha svesnosti, sama suština bivstvovanja?
     Odabrati iz prošlosti i suočiti se sa sadašnjicom: spoznati, posledice.
     Takvo je prema Bene Geseritu bilo viđenje istorije, koje je uslovljavalo njihove živote u kojima su treperile reči drevnog Santajane: "Oni koji ne mogu da zapamte prošlost osuđeni su da je ponavljaju."
     I same zgrade Centrale, najmoćnije od svih ustanova Bene Geserita, odražavale su ovakav stav gde god bi Odrade skrenula pogled. U svim oblicima ovaploćivala se ideja komandovanja. Malo je toga u bilo kom školskom centru Bene Geserita ostalo nefunkcionalno, sačuvano iz nostalgičnih pobuda: Sestrinstvu nisu bili potrebni arheolozi. Časne majke su predstavljale inkarnacije istorije.
     Polako (mnogo sporije no obično), pogled kroz njen visoki prozor donese joj smirenje. Oči joj bile svedok reda Bene Geserita.
     Uvažene Naložnice mogle su već u sledećem trenutku da okončaju taj red. Položaj Sestrinstva bio je daleko lošiji od onog koji su trpele pod Tiraninom. Mnoge odluke koje je morala da donosi bile su joj mrske. Čak joj je i radna soba bila manje po volji zbog akcija koje su se tu začinjale.
     Otpisati našu Bene Geserit tvrđavu na Palmi?
     Ovaj predlog nalazio se u Belondinom jutrošnjem izveštaju koji ju je čekao na radnom stolu. Odrade mu je već odredila potvrdnu oznaku: "Da."
     Otpisati je zbog toga što napad Uvaženih Naložnica visi u vazduhu, a mi nismo u stanju da je odbranimo niti da evakuišemo Ijudstvo.
     Jedanaest časnih majki i bog zna koliko akolitki, kandidatkinja i ostalih platiće životom ili nečim još gorim zbog te jedne reči. Da se i ne spominju svi oni 'obični životi' koji su se živeli u senci Bene Geserita.
     Napetost zbog ovakvih odluka proizvodila je novu vrstu zamora kod Odrade. Da li je to bio zamor duše? Da li je uopšte postojala takva stvar kao što je duša? Osećala je dubok umor uvek kada svesnost nije mogla da prodre do srži problema. Zamor, zamor, zamor.
     Čak se i kod Belonde zapažala napetost - a Bel je bila sklona nasilju. Činilo se da je Tamalane iznad toga, ali se Odrade nije dala zavarati. Tam beše zašla u doba superiornog posmatranja stvarnosti, u stanje do koga je svim ostalim sestrama predstojao još dug put - ukoliko uopšte na njemu istraju. U tom stanju ništa više nije imalo značaja, osim posmatranja i prosuđivanja. Ono se najviše nije ni izražavalo, izuzev u nestalnim izrazima lica i mreškanju njegovih crta. Tamalane bi u poslednje vreme jedva ponešto rekla, a njene opaske bile su toliko škrte da su delovale gotovo apsurdno:
     "Kupi još ne-brodova."
     "Uputi Šeanu u stvar."
     "Pregledaj Ajdahove izveštaje."
     "Upitaj Murbelu."
     Ponekad su iz nje dopirali samo nekakvi nemušti glasovi, kao da je smatrala da i same reči mogu da je odaju.
     A te žene-lovci tumarale su naokolo u potrazi za i najmanjim znakom koji bi im omogućio da otkriju položaj Kapitola. U svojim najsamotnijim mislima Odrade je zamišljala ne-brodove Uvaženih Naložnica kao piratske brodove na beskrajnom moru između zvezda. Na njima se nisu vijorile crne zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima, ali zastava je ipak bila prisutna. U njima nije bilo ničeg romantičnog: Ubij i opljačkaj! Gomilaj svoje blago u krvi drugih. Crpi tu energiju i gradi ne-brodove, ubice, na putevima podmazanim krvlju.
     A nisu shvatale da će se i same udaviti u tom istom crvenom podmazivanju ako nastave tim putem.
     Mora da u tom Raštrkavanju, odakle potiču Uvažene Naložnice prebivaju ljudi neobuzdane, nasilničke prirode, ljudi koji svoje živote u celini posvećuju jednoj jedinoj ideji: zdrobi druge!
     Opasna je bila vaseljena u kojoj je takvim idejama bilo dopušteno da slobodno kruže unaokolo. Valjane civilizacije vode računa da takve ideje ne dobiju snagu, da čak ne dobiju priliku da se rode. Kada se to ipak, slučajno ili zahvaljujući spletu okolnosti dogodi, moraju se hitno ukloniti jer teže da okupljaju mase.
     Odrade se čudila što Uvažene Naložnice ovo ne shvataju, ili ukoliko shvataju, što tome po svemu sudeći ne pridaju značaj.
     "Histerije u punom naponu", nazvala ih je Tamalane.
     "Ksenofobija", bila je drugačijeg mišljenja Belonda, uvek spremna da ispravi druge kao da joj je nadzor nad arhivom obezbeđivao bolji uvid u stvarnost.
     Obe su bile u pravu, pomisli Odrade. Uvažene Naložnice ponašale su se histerično. Svi tuđini bili su neprijatelji. Jedini ljudi u koje su kako se činilo imale poverenja bili su muškarci koji su im seksualno robovali, ali čak i oni samo do određenog stepena. Bili su, naime, prema Murbelinom svedočenju (naša jedina zarobljena Uvažena Naložnica), podvrgavani neprestanoj proveri da bi se videlo da li je stega nad njima dovoljno čvrsta.
     "Umeju ponekad da iz čistog hira uklone nekog - jednostavno, za primer drugima." Bile su to Murbeline reči koje su iziskivale pitanje: "Da li to one od nas žele da načine takav primer? Pogledajte šta se događa onima koji se usude da nam se suprotstave."
     Murbela je jednom prilikom rekla: "Izazvale ste ih. Jednom izazvane, neće odustati dok vas ne unište."
     Zdrobiti tudine!
     Pravolinijska neposrednost. To im je slabost, ako budemo postupale na pravi način, pomisli Odrade.
     Ksenofobija vodi u apsurdne krajnosti?
     Sasvim moguće.
     Odrade lupi pesnicom po svom radnom stolu, svesna da će njene sestre videti i zabeležiti taj čin budući da su neprekidno motrile na ponašanje Vrhovne majke. Potom je za večno prisutne komeje i dežurne sestre iza njih glasno izjavila:
     "Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati u defanzivnim enklavama! Postale smo debele kao Belonda (neka se jedi zbog ovog), misleći da smo stvorile nedodirljivo društvo i strukture za večna vremena."
     Odrade pređe pogledom po dobro znanoj prostoriji.
     "Ovo mesto je jedna od naših slabosti!"
     Sela je zatim za radni sto razmišljajući (o svim stvarima) o arhitekturi i planiranju zajednice. Konačno, bilo je to pravo Vrhovne najke!
     Zajednice Sestrinstva retko su nastajale nasumice. Čak i kada su preuzimale postojeće strukture (kao što je bio slučaj sa starom Harkonenovom tvrđavom na Gamuu) preduzimale su rekonstrukcije. Bile su im potrebne pneumocevi za dostavljanje manjih pošiljki i poruka; svetlosne linije i projektori sa tvrdim zracima da bi prenosile šifrovane reči. Smatrale su sebe vrhunskim majstorima za bezbedno komuniciranje. Akolitke i časne majke-kurirke (spremne radije da umru no da izdaju svoje pretpostavljene) nosile su važnije poruke.
     Mogla je da stvori vidljivu predstavu o prostoru izvan ovog prozora i izvan ove planete - svoje mreže, nenadmašno organizovane i opremljene ljudstvom, budući da je svaka časna majka bila produžetak ostalih. Kada god je u pitanju bio opstanak Sestrinstva, uvek iznova javljalo se jezgro nesalomive odanosti. Mogla se pronaći po koja grešnica (kakva je bila gospa Džesika, Tiraninova baba) ali njihov greh je bio ograničen na to polje. Najveći broj potresa bio je kratkog veka.
     A sve je to bio obrazac Bene Geserita. Slabost.
     Odrade je priznavala da duboko opravdava Belondine strahove. Neka budem prokleta ako dozvolim da takva stvar potisne sve radosti življenja! To bi značilo predati se upravo onoj stvari u koju jarosne Uvažene Naložnice žele da nas nagnaju.
     "Žene-lovci žele našu snagu", reče Odrade podigavši pogled prema komejima na tavanici. Poput pradavnih divljaka koji su jeli srce svojih neprijatelja. Pa... daćemo im nešto da pojedu, u svakom slučaju! I tek kada bude kasno, shvatiće da to ne mogu da svare!
     Izuzev u uvodnoj nastavi prilagođenoj akolitkama i kandidatkinjama Sestrinstvo nije pridavalo naročit značaj izrekama upozorenja, no Odrade je imala svoju ličnu lozinku: "Neko mora da ore." Osmehnula se samoj sebi vrativši se okrepljena, poslu. Ova prostorija, ovo Sestrinstvo, bili su njena bašta iz koje je trebalo ukloniti korov i zasaditi seme. A đubrivo? Ne sme se zaboraviti đubrivo.