29.

     Nikakva slast ne može prekriti pojedine oblike gorčine. Ako je nešto gorko, ispljuni ga. Tako su uvek postupali naši najstariji preci.

     Zakonik

     Murbela se pridiže u noći kako bi nastavila da sanja gotovo potpuno budna i svesna svega što ju je okruživalo: usnulog Dankana pored sebe, laganog kuckanja mašinerije, hronoprojekcije na tavanici. U poslednje vreme zahtevala je od Dankana da ostane s njom preko noći, jer se plašila da ostane sama. On je za to krivio četvrtu trudnoću.
     Murbela sede na ivicu kreveta. Soba je izgledala sablasno pri nejasnoj svetlosti hrona. Slike iz snova su i dalje bile prisutne. Dankan nešto promrmlja i prevrnu se prema njoj. Ispruženu ruku prebaci joj preko nogu.
     Osećala je da ova mentalna smetnja nije bila deo sna, već da je samo imala neke od njegovih osobina. Bila je to posledica benegeseritskog učenja. Toga, i njihovih prokletih nagoveštaja o Skitalu i... i svega! Oni su ubrzavali kretanje koje ona nije bila u stanju da kontroliše.
     Noćas se izgubila u nekom ludom svetu reči. Razlog je jasan. Belonda je tog jutra naučila Murbelu da govori devet jezika, usmerivši sumnjičavu akilotu niz mentalnu stazu koja se nazivala 'lingvističkim nasleđem'. Ali Belin uticaj na ovo noćno ludilo nije obezbeđivao uzmak.
     Košmar. Predstavljala je stvorenje mikroskopske veličine, zarobljeno na nekom ogromnom mestu koje je odzvanjalo i bilo označeno džinovskim slovima gde god da se okrenula: 'rezervoar podataka'. Okruživale su je animirane reči sa čeljustima koje su pravile grimase i zastrašujućim pipcima.
     Grabljive životinje, a ona je bila njihov plen!
     Budna i svesna sela je na ivicu kreveta sa Dankanovom rukom preko nogu, ali je još videla zveri. Terali su je nazad. Znala je da se kreće unazad, mada joj se telo nije pokretalo. Terali su je ka užasnoj nesreći koju nije mogla da vidi. Glava joj se ne bi okrenula! Ne samo da je videla ta stvorenja (skrivala su delove njene spavaće sobe) već ih je i čula u kakofoniji svojih devet jezika.
     Razderaće me!
     Iako nije mogla da se okrene, osećala je šta leži iza nje: još zuba i kandži. Svuda unaokolo pretnja! Ako je sateraju u ugao, baciće se na nju i s njom je svršeno.
     Uništena. Mrtva. Žrtva. Mučen zarobljenik. Fer igra.
     Ispuni je očajanje. Zašto se Dankan ne probudi i spase je? Ruka mu je bila teška poput olova, deo sile koja ju je držala i omogućavala tim stvorenjima da je teraju ka njihovoj bizarnoj klopci. Ona se strese. Telo joj se obli znojem. Grozne reči! Behu se ujedinile u džinovske spojeve. Jedno stvorenje sa ustima tankim kao sečivo noža krenu pravo na nju i ona ugleda još reči u razjapljenoj tami između čeljusti.
     Pogledaj iznad.
     Murbela stade da se smeje. Nije mogla da se savlada. Pogledaj iznad. Uništena. Mrtva. Žrtva...
     Smeh najzad probudi Dankana. On sede, uključi jednu nisku sjajnu kuglu i zagleda se u nju. Kako je raščupan izgledao posle njihovog ranijeg seksualnog sudara.
     Izraz lica mu je delimično iskazivao zabavu, a delimično uznemirenost zbog toga što je probuđen. "Zašto se smeješ?"
     Smeh se povlačio u dahtanju. Bokovi su je boleli. Plašila se da njegov nevoljni osmeh ne izazove novi grč. "Oh... Oh! Dankane! Seksualni sudar!"
     Znao je da je to njihov zajednički izraz za zavisnost koja ih je povezivala, ali zašto ju je to zasmejalo?
     Njegov zbunjeni izraz učini joj se nemoguće smešnim.
     Između dva dahtaja ona reče: "Još dve reči." I morala je čvrsto da stisne usne kako ne bi ponovo prsnula u smeh.
     "Šta?"
     Njegov glas bio je najsmešnija stvar koju je ikada čula. Ona ispruži šaku prema njemu i zatrese glavom. "Ohhh... ohhh..."
     "Murbela, šta ti je?"
     Uspela je samo da i dalje trese glavom.
     On ponovo pokuša sa neodređenim smeškom. To je malo smiri i ona se osloni o njega. "Ne!" Uzvik se odnosio na njegovu desnu ruku, koja je krenula u istraživanje. "Želim samo da budem blizu tebe."
     "Pogledaj koliko je sati." On podiže bradu prema projekciji na tavanici. "Gotovo tri."
     "Bilo je toliko smešno, Dankane."
     "Ispričaj mi."
     "Kada dođem do daha."
     On je spusti na jastuk. "Mi smo ti kao neki stari prokleti bračni par. Smešne priče usred noći."
     "Ne, dragi, mi smo drugačiji."
     "U pitanju je samo stepen, ništa više."
     "Kvalitet", bila je uporna.
     "Šta je bilo toliko smešno?"
     Ona mu prepriča svoj košmar i Belondin uticaj.
     "Zensuni. Veoma drevna tehnika. Sestre je koriste kako bi te oslobodile traumatskih veza. Reči koje potpaljuju nesvesne odgovore."
     Strah se ponovo pojavi.
     "Murbela, zašto drhtiš?"
     "Učiteljice Uvaženih Naložnica su nas upozorile da će se dogoditi strašne stvari ako padnemo u ruke Zensunija."
     "Gluposti! Prošao sam kroz isto to kao mentat."
     Njegove reči zazvaše jedan drugi deo sna. Zver sa dve glave. Oboja usta otvorena. U unutrašnjosti - reči. S leve strane, 'Jedna reč' a sa desne, 'vodi ka drugoj'.
     Strah napokon ustupi mesto razdraganosti. Sve je splasnulo, i to bez smeha. "Dankane!"
     "Mmmmmm." U zvuku se osećala mentatska udaljenost.
     "Bel je kazala da Bene Geserit koristi reči kao oruđe - kao Glas. "Reči je nazivala, 'oruđem kontrole'."
     "To je lekcija koju moraš naučiti tako da postane deo tebe. Neće ti verovati da si spremna za dublju obuku dok ovo ne naučiš.
     A posle ja neću verovati tebi.
     Ona se otkotrlja od njega i pogleda u komeje koji su svetlucali na tavanici oko hrono projekcije.
     Još sam na probi.
     Bila je svesna toga da njene učiteljice raspravljaju o njoj kada su nasamo. Razgovor bi umukao čim bi se ona približila. Zurile su u nju na svoj osobit način, kao da je bila neki zanimljiv primerak.
     Belondin glas uskomeša njen um.
     Pipci košmara. Zatim podne, i smradni znoj od njenih vlastitih napora zapahnu joj nozdrve. Iskušenik na tri propisana koraka od časne majke. Belin glas:
     "Nikada nemoj biti ekspert. To te sputava."
     Sve to samo zato što sam pitala ne postoje li reči koje bi vodile Bene Geserit.
     "Dankane, zbog čega one mešaju mentalno i fizičko učenje?"
     "Um i telo jačaju jedno drugo." Pospan. Proklet da je! Ponovo će zaspati.
     Ona prodrma Dankanovo rame. "Ako su reči tako prokleto nevažne zašto toliko pričaju o disciplinama?"
     "Ustrojstva", promrmlja on. "Prljava reč."
     "Šta?" Ona ga prodrma mnogo grublje.
     On se okrenu na leđa, i promrmlja, jedva pomerivši usne: "Disciplina znači poredak, a poredak je sam po sebi rđav. One kažu da smo svi mi stvaraoci početka - što za njih znači 'red'."
     "Zašto je to tako loše?"
     "Poredak pruža drugima mogućnost da nas uništi ili uhvati u zamke... kojima više nećemo moći izmaći."
     "Grešiš kada su u pitanju um i telo."
     "Hmmmmm?"
     "Pritisci su ti koji vezuju jedno za drugo."
     "Zar nisam upravo to rekao? Hej! Hoćemo li razgovarati, spavati ili šta?"
     "Ništa od tog tvog 'šta'. Ne noćas."
     Iz grudi mu se ote duboki uzdah.
     "Varaju se ako misle da će poboljšati moje zdravlje", reče ona. "Niko nije ni rekao da to žele."
     "To dolazi kasnije, posle agonije." Znala je da mrzi kad ga neko podseti na to smrtonosno suđenje, ali ono se nije moglo izbeći. Budućnost ispuni njen um.
     "U redu!" On sede, namesti jastuk, zavali se na njega i stade da je proučava. "U čemu je stvar?"
     "One su tako prokleto pametne kada su u pitanja reči-oruđa
     kojima se koriste! Dovela ti je Tega i rekla ti da si samo ti odgovoran za njega."
     "Ne veruješ u to?"
     "On misli da si mu otac."
     "Ne baš."
     "Ne, ali... da li si ti isto to mislio za bašara?"
     "Kada mi je vratio sećanja? Aha."
     "Vi ste par intelektualnih siročića, stalno tragate za roditeljima kojih nema. On ni ne sanja koliko ćeš ga povrediti." "To je ono što razara porodicu."
     "Znači, ti mrziš bašara u njemu i drago ti je što ćeš ga povrediti."
     "Nisam to rekao."
     "Zašto je on toliko važan?"
     "Bašar? Vojni genije. Uvek čini neočekivano. Zbunjuje svoje neprijatelje pojavljujući se gde ga uopšte ne očekuju."
     "Zar niko drugi to ne može?"
     "Ne onako kao on. On izmišlja taktike i strategije. Tek tako!" On pucnu prstima.
     "Još nasilja. Poput Uvaženih Naložnica."
     "Ne uvek. Bašara je bio glas da pobeđuje bez borbe."
     "Proučavala sam istoriju."
     "Ne veruj joj."
     "Ali, upravo si kazao."
     "Istorija se usredsređuje na sukobe. I u tome ima istine, ali postojanije stvari koje se nastavljaju uprkos preokretima ostaju skrivene."
     "Postojanije stvari?"
     "Koja istorija govori o ženi na pirinčanom polju koja vodi svog vodenog bika ispred pluga dok je njen muž u tom času negde drugde, najverovatnije kao regrut, i nosi oružje?"
     "Zašto je to postojanije i važnije od..."
     "Njenoj deci kod kuće potrebna je hrana. Muškarac je odsutan, neprestano luduje? Neko mora da ore. Ona je prava slika ljudske postojanosti."
     "Zvučiš tako ogorčeno... izgleda mi čudno."
     "Kada se ima u vidu moja vojna istorija?"
     "Da, to. Bene Geserit ističe... svog bašara, elitne trupe i..."
     "Ti smatraš da oni misle samo na sebe i da im je nasilje jedino važno? Da će kopitama pregaziti i ženu i njen plug?"
     "Zašto da ne?"
     "Zato što im veoma malo toga izmakne. Najneobuzdaniji među njima projahaće pored žene koja ore i retko će kad shvatiti da su dodirnuli suštinsku stvarnost. Jedino Bene Geseritu tako nešto nikada ne bi promaklo."
     "Ponovo te pitam - zašto da ne?"
     "Oni koji misle samo na sebe skučeno gledaju na stvari jer vide samo stvarnost - smrt. Žena i plug predstavljaju - stvarnost - život. Bez stvarnosti - života ne bi bilo čovečanstva. Moj Tiranin je to uvideo. Sestre ga zbog toga blagosiljaju, čak i kada ga inače proklinju."
     "Znači, ti voljno učestvuješ u njihovom snu."
     "Pretpostavljam da je tako." Zvučao je iznenađeno.
     "I potpuno si pošten sa Tegom?"
     "On postavlja pitanja, a ja mu pružam zašećerene odgovore. Ne verujem u nasilje iz znatiželje."
     "I samo si ti odgovoran za njega?"
     "Ona to nije baš tako rekla."
     "Ahh, moja ljubavi. Nije baš tako rekla. Bel nazivaš licemerkom, a pri tom ne misliš i na Odrade. Dankane, kada bi samo znao..."
     "Sve dok ne obraćamo pažnju na komeje, hajde reci!"
     "Laži, prevare, pokvarene..."
     "Hej! Bene Geserit?"
     "Služe se tim starim prastarim izgovorom: sestra A čini to, stoga ako i ja to učinim onda to nije tako loše. Dva zločina pokrivaju jedan drugi."
     "Kakvi zločini?"
     Oklevala je. Da li da mu kažem? Ne. Ali očekuje neki odgovor. "Bel je oduševljena zamenjenim ulogama između tebe i Tega! Unapred se raduje njegovom bolu."
     "Možda bi trebalo da je razočaramo." Čim je to izrekao znao je da je pogrešio. Preuranjeno.
     "Poetska pravda!" Murbela je bila oduševljena.
     Treba ih zavesti! "Njih ne zanima pravda. Pravednost - to da. Imaju ovakvu molitvu: 'Oni koji su osuđeni moraju prihvatiti pravednost te odluke.'"
     "Znači, uslovljavaju te da prihvatiš njihovu odluku."
     "Postoje rupe u svakom sistemu."
     "Znaš, dragi, akilote uče."
     "Zato i jesu akilote."
     "Hoću da kažem da međusobno razgovaramo."
     "Mi? Zar si ti akilota? Ti si obraćenica!"
     "Bilo šta da sam, čula sam priče. Tvoj Teg možda nije onakav kao što izgleda."
     "Akilotska ogovaranja."
     "Neme priče su stigle sa Gamua, Dankane."
     Zurio je u nju. Gamu? Uvek ju je u mislima nazivao samo izvornim imenom: Giedi l. Harkonenska paklena rupa.
     Shvatila je njegovo ćutanje kao poziv da nastavi. "Kažu da se
     Teg kretao brže no što je oko u stanju da vidi, da je..."
     "Verovatno je sam počeo da širi takve priče."
     "Neke sestre ih ne odbacuju. Rešile su da čekaju kako bi se uverile u njihovu istinitost. Ne žele da se zaleću."
     "Zar ništa nisi naučila o Tegu iz svojih dragocenih istorija? Za njega bi bilo tipično da započne takve glasine. Tera ljude na opreznost."
     "Seti se da sam ja tada bila na Gamuu. Uvažene Naložnice su bile veoma uznemirene. Razljućene. Nešto nije išlo kako treba." "Svakako. Teg je postupio neočekivano. Iznenadio ih je. Ukrao je jedan od njihovih ne-brodova." On potapša zid pored sebe. "Ovaj ovde."
     "Sestrinstvo ima svoje zabranjeno tle, Dankane. Stalno mi govore da pričekam na agoniju. Sve će se razjasniti! Proklete da su!"
     "Zvuči kao da te pripremaju za misionarijsko podučavanje. Inženjerijske religije za određene ciljeve i izabrane narode." "Ti u tome ne vidiš ništa loše?"
     "Moral. O tome ne raspravljam sa časnim majkama."
     "Zašto ne?"
     "Religije se razbijaju o tu stenu. Ne i benegeseritke."
     Dankane, kada bi samo poznavao njihov moral! "Uznemirava ih što znaš toliko mnogo o njima."
     "Bel je jedino želela da me ubije zbog toga."
     "Ne smatraš da je Odrade isto toliko loša?"
     "Kakvo pitanje!" Odrade? Užasna žena, ako se prepustiš razmišljanju o njenim sposobnostima. Uz to još i Atreid. Poznavao sam Atreide i Atreide. Ova je u prvom redu benegeseritkinja. Teg je atreidski ideal.
     "Odrade mi je rekla da ima duboko poverenje u tvoju odanost Atreidima."
     "Ja sam, Murbela, odan atreidskoj časti." I sam donosim svoje moralne odluke - o Sestrinstvu, o ovom detetu koje su mi poverili da se brinem o njemu, o Šeani i... i o mojoj voljenoj.
     Murbela se pognu ka njemu i grudima mu češući ruku prošapta mu u uvo: "Ponekad bih mogla da ubijem bilo koju od njih kad mi se samo nađe na dohvatu ruke!"
     Zar misli da je ne mogu čuti? On se uspravi u sedeći položaj, povukavši i nju sa sobom. "Šta te muči?"
     "Ona želi da radim na Skitalu."
     Raditi na. Eufemizam Uvaženih Naložnica. Pa, zašto da ne? 'Radila' je na mnogim muškarcima pre no što je naletela na mene. Ali sada je reagovao na drevni način supruga. Ne samo da... Skital? Prokleti Tleilaks?
     "Vrhovna majka?" Morao je da bude siguran.
     "Ta i jedina." Sada je bila gotovo razdragana pošto se konačno rasteretila.
     "Kako si reagovala?"
     "Ona kaže da je to bila tvoja ideja."
     "Moja... Ni u kom slučaju! Nagovestio sam samo da bismo mogli da pokušamo da izvučemo obaveštenje od njega, ali..."
     "Ona kaže da je to uobičajeno kod Bene Geserita, baš kao i kod Uvaženih Naložnica. Idi i spari se s tim. Zavedi onoga. Sve to spada u dnevna zaduženja."
     "Pitao sam te kako si ti reagovala."
     "Bila sam revoltirana."
     "Zašto?" Poznajući tvoju prošlost...
     "Ti si taj koga volim, Dankane i... i moje telo... želi tebi da ugađa... kao što ti..."
     "Mi smo stari bračni par i veštice pokušavaju da nas razdvoje."
     Reči koje je izgovorio zapališe u njemu jasnu viziju gospe Džesike, voljene žene njegovog odavno mrtvog vojvode i majke Muad'Diba. Voleo sam je. Ona mene nije volela, ali... Pogled koji je sada primetio u Murbelinim očima viđao je kod Džesike kada je gledala vojvodu: slepa, postojana ljubav. Stvar kojoj Bene Geserit nije verovao. Džesika je bila nežnija od Murbele. Mada je u suštini bila ćvrsta. A Odrade... ona je oduvek bila čvrsta. Sva je bila od plastila.
     Kako onda protumačiti trenutke kada je posumnjao da i ona poseduje ljudska osećanja? Način na koji je govorila o bašaru, kada su saznali da je starac umro na Dini.
     "Znate, bio mi je otac."
     Murbela prekinu njegovo sanjarenje. "Možeš deliti njihov san, bez obzira na to od čega se on sastoji, ali..."
     "Odrastite ljudi!"
     "Molim?"
     "To je njihov san. Počnite da se ponašate kao odrasli, a ne kao
     ljuta deca u školskom dvorištu."
     "Mama zna najbolje?"
     "Da... verujem da je tako."
     "Da li ih stvarno tako vidiš? Čak i kada ih nazivaš vešticama?"
     "To je prava reč. Veštice čine tajanstvene stvari."
     "Ti ne veruješ da je u pitanju dug i okrutan trening, plus začin i agonija?"
     "Kakve veze ima uverenje s tim? Nepoznati stvaraju svoju vlastitu mistiku."
     "Ti ne smatraš da one prevarom navode ljude da čine ono što njima odgovara?"
     "Razume se da to rade!"
     "Reči kao oružje, Glas, Utiskivačice."
     "Nijedna nije lepa kao ti."
     "Šta je to lepota, Dankane?"
     "Postoje razne vrste lepote, razume se."
     "To isto i ona kaže. 'Stilovi zasnovani na plodnim korenima koji su tako duboko zakopani u našoj racionalnoj psihi da se ne usuđujemo da ih odstranimo.' Znači, naumili su da se i u to mešaju, Dankane."
     "A one smeju na sve da se odvaže?"
     "Ona kaže: 'Mi nećemo izobličiti naše potomstvo, tako da se izmetne u nešto što ne smatramo da pripada ljudskom rodu.' One sude, one osuđuju."
     On razmisli o tuđinskim prilikama u svojoj viziji. Liceigrači. I upita: "Poput nemoralnih Tleilaksa? Nemoralni - neljudski."
     "Gotovo mogu da čujem zupčanike kako se okreću u Odradinoj glavi. Ona i njene sestre - gledaju, slušaju, kroje svaki odgovor, sve je proračunato."
     Je li to ono što želiš, draga? Osećao je da je upao u klopku. I bila je u pravu i nije. Cilj opravdava sredstvo? Kako bi mogao da opravda gubitak Murbele?
     "Smatraš da su nemoralne?" upita on.
     Kao da ga nije čula. "Uvek se pitaju šta sledeće da kažu kako bi dobile željeni odgovor."
     "Kakav odgovor?" Zar nije u stanju da oseti njegov bol?
     "Nikada ne znaš dok ne postane suviše kasno!" Ona se okrete i zagleda u njega. "Iste su kao i Uvažene Naložnice. Znaš li, uopšte, kako su me Uvažene Naložnice ulovile?"
     Nije mogao da potisne svest o tome kako će se pohlepno promatrači na straži uhvatiti za naredne Murbeline reči. "Pokupili su me sa ulice posle jedne čistke Uvaženih Naložnica. Mislim čak da je i čitava ta čistka bila upriličena zbog mene. Moja majka je bila velika lepotica, ali je bila prestara za njih."
     "Čistke?" Promatrači na straži bi tražili od mene da postavim to pitanje.
     "Krenu kroz neku oblast i ljudi nestanu. Nema tela, ničega. Netragom nestanu čitave porodice. Objašnjavaju to kao kaznu zato što ljudi spletkare protiv njih."
     "Koliko ti je bilo godina?"
     "Tri... možda četiri. Igrala sam se sa društvom napolju, ispod drveća. Iznenada, začula se velika buka i vika. Sakrili smo se u rupu iza nekog stenja."
     Bio je uhvaćen u viziji ove drame.
     "Tle se treslo." Pogled joj se povuče unutra dok se prisećala. "Eksplozije. Posle kraćeg vremena sve se smirilo i mi smo promolili glave. Čitav ugao gde se nalazila moja kuća bio je pretvoren u jednu rupu."
     "Ostala si bez roditelja?"
     "Sećam se svojih roditelja. On je bio krupan, snažan momak. Mislim da mi je majka negde bila služavka. Nosili su uniforme koje su odgovarale takvim poslovima i ja je se sećam u uniformi."
     "Kako možeš da budeš sigurna da su ti roditelji poginuli?"
     "Sigurna sam samo da je bila čistka, a one su uvek iste. Čula se vriska i ljudi su trčali unaokolo. Bili smo užasno zaplašeni."
     "Zašto misliš da je do čistke došlo zbog tebe?"
     "One čine takve stvari."
     One. Posmatrači će na osnovu samo te jedne reči smatrati da su izvojevale značajnu pobedu.
     Murbela je još bila obuzeta sećanjima. "Mislim da je moj otac odbio da podlegne pred nekom Uvaženom Naložnicom. To se uvek smatralo opasnim. Krupan, zgodan muškarac... jak."
     "Znači, ti ih mrziš?"
     "Zašto?" Njegovo pitanje ju je odista iznenadilo. "Da nije bilo toga, nikada ne bih postala Uvažena Naložnica."
     Njena bešćutnost ga zaprepasti. "Znači, nikakva korist od toga!"
     "Ljubavi, da li ti to imaš nešto protiv onoga što me je dovelo na tvoju stranu?"
     TouchQ! "Ali, zar ti ne bi bilo milije da se to dogodilo na neki drugi način?"
     "Dogodilo se."
     Kakav krajnji fatalizam. Nikada mu nije palo na pamet da se i to krije u njoj. Da li su je na to uslovile Uvažene Naložnice ili je to delo Bene Geserita?
     "Predstavijala si tek vredan dodatak njihovim stajama."
     "Tačno. Zvale su nas zavodnicama. Regrutovale smo vredne muškarce."
     "I ti si to radila."
     "Mnogostruko sam preplatila ono što su uložile u mene."
     "Je li ti jasno kako će sestre ovo shvatiti?"
     "Ne pravi od muve magarca."
     "Znači, spremna si da poradiš na Skitalu?"
     "To nisam rekla. Uvažene Naložnice su manipulisale mnome bez mog pristanka. Sestrama sam potrebna i žele da me iskoriste na isti način. Moja cena može biti previsoka."
     Posle jednog trenutka, on procedi kroz suvo grlo. "Cena?"
     Ona se zagleda u njega. "Ti, ti si samo deo moje cene. Nema rada na Skitalu. I još malo njihove poslovične iskrenosti o tome zbog čega sam im potrebna!"
     "Pažljivo, ljubavi. Mogle bi da ti kažu."
     Ona mu uputi jedan gotovo benegeseritski pogled. "Kako bi mogao da bezbolno povratiš Tegova sećanja?"
     Prokletstvo! I to upravo onda kada je mislio da su se oslobodili te omaške. Nema izlaza. Po njenim očima je mogao da zaključi da je pogodila.
     Murbela mu to i potvrdi. "Pošto ja ne bih pristala, sigurna sam da si o tome razgovarao sa Šeanom."
     Mogao je samo da klimne. Njegova Murbela prodrla je dublje u Sestrinstvo no što je pretpostavljao. I znala je da su njegova umnožena gola-sećanja bila obnovljena njenim utiskivanjem. Iznenada ju je ugledao kao časnu majku i požele da se vikom tome usprotivi.
     "Zar zbog ovog nisi postao isti kao Odrade?" upita ona.
     "Šeana je obučena za Utiskivačicu." Reči su mu šuplje odzvanjale još dok ih je izgovarao.
     "Ta obuka se razlikuje od moje?" Optužba.
     Bes je ključao u njemu. "Više bi volela bol? Poput Bel?"
     "Ti bi više voleo da Bene Geserit bude poražen?" Mlečno nežan glas.
     U njenom glasu zapazio je primesu udaljavanja, kao da se već povukla u hladan posmatrački stav Sestrinstva. One su ledile njegovu voljenu Murbelu! Ipak, u njoj je postojalo još vitalnosti. Kidao se u sebi. Zračila je zdravljem, naročito u trudnoći. Krepkost i beskrajno uživanje života. Sijalo je u njoj. Sestre će to uzeti i prigušiti.
     Postala je tiha pod njegovim pažljivim pogledom.
     Bio je očajan, pitao se šta bi mogao učiniti.
     "Nadala sam se da ćemo biti otvoreniji jedno prema drugom u poslednje vreme", požali se ona. Još jedno benegeseritsko ispitivanje.
     "Ne slažem se sa mnogim njihovim akcijama, ali imam poverenja u njihove motive", odvrati on.
     "Saznaću njihove motive ako preživim agoniju."
     On se gotovo sasvim umiri, odjednom shvativši da ona možda i neće preživeti. Život bez Murbele? Razjapljena praznina dublja od bilo čega što je ikada zamislio. Ništa iz njegovih mnogobrojnih života nije se moglo uporediti s tim. Nesvesno, on ispruži ruku i pomilova je po leđima. Koža joj je bila tako meka, a ipak elastična.
     "Suviše te volim, Murbela. To je moja agonija."
     Ona zadrhta od njegovog dodira.
     On uhvati sebe kako se valja u sentimentalnosti, gradeći sliku bola sve dok se nije prisetio reči nekog učitelja mentata o 'osećajnim bićima'.
     "Razliku između osećanja i osećajnosti lako je uočiti. Kada izbegnete da pregazite nečijeg mezimca na kolovozu, to je osećanje. Ako skrenete u stranu, kako biste izbegli mezimca i zbog toga ubijete pešaka, to je sentimentalnost."
     Ona dohvati ruku kojom ju je milovao i prisloni je na svoje usne. "Reči plus telo, više nego svako zasebno", prošapta on.
     Njegove reči ponovo je baciše u košmar, ali sada uđe u njega sa spremnom osvetom, svesna da su reči oruđe. Ispunjavalo ju je naročito oduševljenje zbog tog neuporedivog iskustva, želja da se sama sebi smeje.
     Kada konačno ponovo odagna košmar, sinu joj da nikada nije videla neku Uvaženu Naložnicu da se sama sebi smeje.
     Držeći ga za ruku ona se s visine zagleda u njega. Mentatsko treperenje njegovih kapaka. Da li je shvatio šta je upravo iskusila? Slobodu! To više nije bilo pitanje kako ju je njena vlastita prošlost zatočila i saterala u neizbežne kanale. Prvi put od kada je prihvatila mogućnost da bi mogla postati časna majka naslutila je šta bi to moglo predstavljati. Osećala je strahopoštovanje i šok.
     Ništa nije važnije od Sestrinstva?
     Govorile su o zakletvi, nečem tajanstvenijem od proktorkinih reči na uvodnom obredu akilotkinja.
     Moja zakletva Uvaženim Naložnicama sastojala se od samih reči. Ni zakletva Bene Geseritu ne može predstavljati ništa više. Setila se Belonde kako mrmlja da se u diplomate biraju oni koji umeju da lažu. "Hoćeš li ti biti diplomata, Murbela?"
     Nije se moglo reći da su se zakletve polagale samo zato da bi
     bile prekršene. Kako je to detinjasto! Školska pretnja: "Ako ti prekršiš zadatu reć prekršiću je i ja! Utata ta, utata ta!"
     Uzaludno je razmišljati o zakletvama. Mnogo je važnije pronaći u sebi mesto na kome živi sloboda. To je mesto na kome se nešto uvek može oslušnuti.
     Prekrivši Dankanovom savijenom šakom usta, ona prošapta: "One slušaju. Oh, kako samo slušaju."