8.
Slobodnjaci vide u njoj Simbol Zemlje, poluboginju čija je naročita dužnost da plemena zaštiti snagom nasilja. Ona je Časna Majka njihovih Časnih Majki. Za hodočasnike koji je obasipaju zahtevima da im vrati muškost ili da od jalovog tla stvori plodno, ona je vid anti-mentata. Ona se napaja jakom ljudskom željom za tajanstvenošću. Ona je živi dokaz da je 'analitičko rasuđivanje' ograničeno. Ona predstavlja krajnju napetost. Ona je devičanska bludnica - domišljata, vulgarna, okrutna, u svojim kapricima razorna poput koriolis oluja.
Sveta Alija od Noža, preuzeto iz Irulaninog Izveštaja
Slična prilici stražara odevenog u crno, Alija je stajala na južnoj platformi svog hrama, Svetilišta Proroštva koji su joj Polove slobodnjačke kohorte podigle uz bok njegove Tvrđave.
Mrzela je ovaj deo svog života, ali nije videla načina da pobegne od hrama, a da pri tom ne svali nesreću na sve njih. Broj hodočasnika (do vraga s njima) povećavao se svakog dana. Dole, u podnožju hrama vrvelo je kao u košnici. Među hodočasnicima su se muvali prodavci, vračevi nižeg ranga, predskazivači iz utroba žrtvenih životinja, gatare; svi su oni upražnjavali svoje umeće jadno podražavajući Pola Muad'Diba i njegovu sestru.
Alija je primetila da su crvenozeleni paketići sa novim tarokom Dine postali veoma tražena roba. Bila je u nedoumici u pogledu taroka. Ko li je snabdeo ovim kartama tržište Arakena? Zašto je tarok postao tako popularan baš u ovo vreme i na ovom mestu? Da li je cilj da se zamuti Vreme? Odavanje začinu uvek stvara izrazitu osetljivost prema proricanju, a Slobodnjaci su ovome bili naročito podložni. Da li je posredi puka slučajnost što je toliko njih upravo ovde i sada ispoljavalo tako veliku sklonost prema znamenjima i predskazanjima? Odlučila je da prvom prilikom potraži odgovor.
Sa jugoistoka je duvao blag vetar, lahor zauzdan barijerom Zaštitnog Zida koji se visoko uzdizao ovde, na severnoj strani. Ivica mu se prelivala u narandžastim tonovima kroz tanku izmaglicu prašine pod svetlošću kasnog popodnevnog sunca. Obraze su joj milovali topli naleti vazdušnih strujanja koji su je ispunjavali čežnjom za peskom i sigurnošću koju pruža otvoreni prostor.
Svetina je dole već počela da se razilazi, silazeći širokim stepenicama od zelenog kamena koje su vodile u hram; išli su pojedinačno ili u grupama, zastajkujući tu i tamo da bace još jedan pogled na razne relikvije i svete amajlije po tezgama uličnih prodavaca; drugi su tražili poslednje savete od zaostalih vračeva nižeg ranga. Hodočasnici, molioci, meštani, Slobodnjaci, prodavci koji su okončali posao za taj dan - obrazovali su raštrkanu povorku koja je skrenula u aveniju oivičenu palmama koja je vodila u srce grada.
Alija je obratila pažnju na Slobodnjake, koji su se isticali ledenim pogledom sujevernog strahopoštovanja i poludivljim odvajanjem od ostalih u gomili. Predstavljali su njenu snagu i njenu opasnost. I dalje su hvatali ogromne crve za prevoz, sport i prinošenje na žrtvu. Mrzeli su vanzemaljske hodočasnike, jedva su podnosili žitelje grabena i pana i nije im se dopadao cinizam uličnih prodavaca. Niko se nije usuđivao da gurne divljeg Slobodnjaka, čak ni u svetini kao što je bila ova koja je hrlila u Alijin hram. Nije dolazilo do obračuna noževima na Posvećenom Mestu, ali tela su nalažena... kasnije.
Odlazeći, gomila je za sobom dizala prašinu. Miris peska dopro je do Alijinih nozdrva, izazvavši u njoj još jaču čežnju za otvorenom pustinjom. Shvatila je da se njen osećaj za prošlost izoštrio dolaskom gole. Ti nesputani dani, pre no što joj je brat stupio na presto, obilovali su mnogim zadovoljstvima: bilo je vremena za šalu, vremena za sitnice, vremena da se uživa u svežem jutru ili zalasku sunca, vremena... vremena... vremena. Čak je i opasnost bila prijatna u tim danima - čista opasnost iz poznatih izvora. Nije bilo potrebe da se prekoračuju granice proricanja, da se pilji kroz mračne velove da bi se ugledalo uznemirujuće svetlucanje budućnosti.
Dobro kažu divlji Slobodnjaci: samo četiri stvari se ne mogu sakriti - ljubav, dim, stub vatre i čovek koji korača preko otvorene pustinje.
Iznenada se u njoj nešto prelomi i Alija se povuče sa platforme u senku Svetilišta; krupnim koracima prešla je preko terase sa koje se videlo blistavo opalno prelivanje Dvorane Proroštva. Pesak nanesen po pločicama škripao joj je pod nogama. Molioci uvek ostavljaju peščani trag u Posvećenim Odajama! Nije se osvrtala na sluge, stražu, nameštenike, sveprisutne sveštenike-potkazivače Kvizarata raštrkane po spiralnom prolazu koji je vodio nagore prema njenim privatnim odajama. Kada se obrela u prostoriji punoj divana, mekane ćebadi, debelih draperija i mnoštva sitnica koje su podsećale na pustinju, raspustila je slobodnjačke amazonke koje joj je Stilgar dodelio kao ličnu gardu. Više liče na pse čuvare! Kada su otišle, gunđajući i protestujući, ali ipak poslušno jer su se više plašile nje nego Stilgara, Alija je svukla svu odeću, ostavivši jedino kris-nož u koricama oko vrata; razbacala je stvari na sve strane kao što je to uvek činila pred kupanje.
On je bio u blizini, znala je - to maglovito obličje čoveka koga je mogla da oseti u svojoj budućnosti, ali ne i da ga vidi. Ljutilo ju je što nikakva moć proricanja nije bila u stanju da otelotvori tu priliku. Uspevala je da ga dokuči jedino u neočekivanim trenucima dok je istraživala neke druge živote. Ili bi nabasala na pramen dima u samotnoj tami kada bi joj se nevinost preplela sa željom. Stajao je tik iza ruba njenog vidokruga tako da je osećala da ako bi napregla svoje sposobnosti do neslućene jačine, mogla bi da ga vidi. Bio je tamo - neprekidno delujući na njenu svest: silovit, opasan, nemoralan.
Topao i vlažan vazduh dočekao ju je kod kade. Bila je to navika stečena iz sećanjG nebrojenih Časnih Majki koja je stajala nanizana u njenoj svesti poput perli na svetlucavoj ogrlici. Voda, topla voda u izdubljenoj kadi, obavila joj je kožu čim je skliznula unutra. Zelene pločice sa figurama crvenih riba u morskom dekoru okruživale su vodu. Ovo mesto je zapremalo toliku količinu vode da bi starodrevni Slobodnjaci bili veoma ozlojeđeni da vide kako se ona koristi samo za pranje ljudskog tela.
On je bio u blizini.
Pomislila je kako je ovo kupanje istovremeno i čedno i požudno. Telo joj je žudelo za sparivanjem. U seksu nije bilo nikakvih tajni za Časnu Majku koja je vodila glavnu reč u siečkim orgijama. Tau svest njenih drugih bića obavestila bi je o svakoj pojedinosti koja bi joj zagolicala radoznalost. Ovo osećanje blizine možda nije ništa drugo do želja jednog tela za drugim.
Nužnost delanja nadjačala je prepuštanje uživanju u toploj vodi.
Iznenada, Alija je ustala iz kade, dok se voda slivala sa nje. Mokra i naga otišla je u salu za vežbanje koja se nalazila pokraj spavaće sobe. U pravougaonoj prostoriji obasjanoj nebeskom svetlošću nalazili su se glomazni i osetljivi uređaji za dovođenje posvećenika Bene Geserita do krajnjih granica fizičke i duhovne svesnosti/pripremljenosti. Tu su se nalazili pojačivači sposobnosti pamćenja, digitalni mlinovi sa Iksa za osvežavanje i povišenje osetljivosti nožnih i ručnih prstiju, sjedinjivači mirisa, naprave za intenzifikaciju čula dodira, gradijentna termička polja, signalizatori zapadanja u stereotipne modele ponašanja, obučavaoci putem alfa-talasnih reakcija, sinhronizatori treptaja za određivanje sposobnosti pomoću svetlo-tamno spektralne analize...
Slovima veličine deset centimetara Alija je vlastoručno ispisala mnemoničkom bojom duž jednog zida ključni odlomak iz benegeseritskog vjeruju:
'Pre nas, sve metode učenja bile su zablaćene nagonima. Mi smo naučile kako da učimo. Pre nas, istraživači koji su se oslanjali na nagone imali su ograničen vidokrug - često neobuhvatniji od ljudskog veka. Projekti koji su se protezali pedeset ili više ljudskih vekova bili su savim izvan njihovog domašaja. Predstava o sveobuhvatnoj mišićno-nervnoj obuci uopšte im nije pala na pamet.'
Čim je ušla u vežbaonicu, Alija je ugledala svoj lik umnožen mnogo hiljada puta u kristalnim prizmama mačevalačkog ogledala koje se okretalo u središtu lutke za vežbanje. Na stalku ju je čekao dugačak mač uperen u metu; ona pomisli: Da! Vežbaću do iscrpljenosti - iznuriću telo i razbistriti um.
Mač joj se nađe u desnoj ruci, a zatim izvuče kris-nož iz korica koje su joj visile oko vrata; uzevši ga u levu ruku, vrhom mača uključi prekidač uređaja. Pojavio se otpor koji je nastao kada je lutku obavio oreol zaštitnog polja; počeo je lagano, ali postojano, da potiskuje njeno oružje.
Prizme zasvetlucaše. Lutka skliznu na njenu levu stranu.
Alija ju je pratila vrškom dugačke oštrice, misleći, kao i obično, da se ovaj uređaj ponaša gotovo kao živo biće. Ali, to su ipak bili samo servomotori i složena reflektorska kola napravljena tako da odvlače pogled od opasnosti, da zbune i pouče. Bio je to uređaj podešen da reaguje istovetno kao i ona, svojevrstan 'odraz u ogledalu' koji joj je parirao svaku kretnju, balansirao svetlošću na prizmama, menjao položaj mete, prelazio u protivnapad.
Mnoštvo oštrica blesnulo je ka njoj iz prizmi, ali samo je jedna bila prava. Uspela je da joj parira, a zatim je fijuknula mač pokraj zaštitnog polja i pogodila metu. Istog časa, uključila se svetiljka za registrovanje pogodaka; njeno mnogostruko umnoženo, crveno svetlucanje na prizmama predstavljalo je dodatno ometanje.
Uređaj je ponovo prešao u napad, ovoga puta brzinom predviđenom za dejstvo nakon prvog primljenog uboda, koja je bila tek neznatno veća od prethodne.
Alija je odbila i ovaj napad, a onda je, zanemarivši na čas opreznost, munjevito ušla u opasnu zonu i zadala novi udarac kris-nožem.
Dve svetiljke zasijaše iz prizmi.
Rulajući se na valjcima, naprava je još jednom povećala brzinu; kretanje Alijinog tela i vrh njenog mača privlačili su je poput magneta.
Napad - pariranje - protivudarac.
Napad - pariranje - protivudarac.
Sada su na mehaničkom protivniku treperile četiri svetiljke, ali je on postajao sve opasniji, krećući se sve brže kada god bi se upalilo novo svetlo, što je sa svoje strane stvaralo sve veću optičku pometnju.
Pet svetiljki.
Znoj je svetlucao na obnaženom telu. Ona se sada nalazila u svetu čije su razmere bile oivičene pretećim oštricama, metom, bosim stopalama na podu vežbaonice, napetošću čula, nerava i mišića, međusobno suprotstavljenim kretnjama.
Napad - pariranje - protivudarac.
Šest svetiljki... sedam...
Osam!
Nikada još nije došla do osam.
U dubini uma neobuzdano joj se oglasio krik protesta protiv ovog bezumlja. Uređaj sa prizmama i meta nisu mogli da razmišljaju, niti da budu oprezni ili da se kaju, a oštrice na napravi bile su prave. Ali, zadovoljiti se manjim brojem pogodaka dovodilo je u pitanje svrhu same vežbe. Sa druge strane, oštrica koja napada mogla je da osakati ili čak da ubije. Zbog toga, ni najbolji mačevaoci u Carstvu nikada nisu išli dalje od sedam.
Devet!
Aliju ispuni osećanje krajnjeg ushita. Napadajuća oštrica i meta sada su se već sasvim zamutile pred njom, ali zato mač u njenoj ruci kao da je oživeo. Pretvorila se u svojevrsnu anti-metu. Ona više nije bila ta koja je pokretala oštricu, već je oštrica pokretala nju.
Deset!
Jedanaest!
Nešto joj sevnu pored ramena, uspori hod zaštitnog oreola koji je obavijao metu, skliznu kroz njega i udari u prekidač za isključenje naprave. Svetiljke se istog časa utuliše. Prizme i meta obustaviše svaku kretnju.
Alija se okrenu, besna što se neko neovlašćeno umešao, ali i svesna da je preciznost kojom je nož bačen izazvala u njoj napetost. Bio je to hitac savršene lepote - dovoljno brz da prodre kroz zaštitnu zonu, ali ne i prebrz da se ne bi mogao parirati.
Pogodio je tačku prečnika jednog milimetra na napravi koja se kretala brzinom nakon jedanaest upaljenih svetiljki.
Kao što se lutka za vežbanje umirila, tako se i u Aliji napetost i emocionalna uzbuđenost primiriše. Uopšte se nije iznenadila kada je videla ko je bacio nož.
U dovratku vežbaonice stajao je Pol, a Stilgar tri koraka iza njega. Oči njenog brata zračile su besom.
Postavši najednom svesna svoje nagosti pomislila je u prvi mah da bi trebalo da se pokrije, ali joj se ta ideja odmah učini smešnom. Ono što su oči jednom videle više se ne može izbrisati. Laganim pokretom vratila je kris-nož u korice oko vrata.
"Mogla sam da pretpostavim!" reče.
"Sigurno ti je jasno da je ovo bilo veoma opasno" reče Pol. Zastao je za trenutak prateći joj reakcije na licu i telu: po zajapurenoj koži i ovlaženim usnama videlo se da se veoma umorila. Bilo je nečeg uznemirujuće ženstvenog u njoj, nečeg što on nikada ranije nije zapazio kod svoje sestre. Najednom mu je izgledalo čudno da pred sobom ima osobu koja mu je tako bliska, a da više ne prepoznaje njen lik nekada tako određen i prisan.
"Bila je to ludost", reče Stilgar hrapavim glasom, prišavši Polu.
Reči su mu zvučale ljutito, ali je Alija u njegovom glasu i očima osetila prizvuk strahopoštovanja.
"Jedanaest svetala", reče Pol, odmahujući glavom.
"Napravila bih dvanaest da se nisi umešao", reče ona.
Trgavši se od njegovog mrkog pogleda, dodala je: "Zašto onda ti prokleti predmeti imaju toliko svetala ako ne treba da se hvatamo ukoštac sa njima?"
"Zar jedna Bene Geserit treba da postavlja pitanja o svrsishodnosti bilo kakvog otvorenog sistema?" zapita Pol.
"Pretpostavljam da ti nikada nisi probao više od sedam", reče ona glasom koji je ponovo postao ljutit. Počeo je da je jedi stav koji je zauzimao prema njoj.
"Samo jedanput", odgovori Pol. "Gurni Halek me je uhvatio na desetom. Kazna je bila prilično nezgodna, tako da ti neću reći šta mi je učinio. A kad je već reč o nezgodama..."
"Sledeći put ćete se možda najaviti", reče ona. Promakla je pored Pola u spavaću sobu, pronašla tamo sivu, široku tuniku i navukla je. Počela je da se češlja pred ogledalom. Osećala je kako se znoj sliva sa nje i najednom ju je obuzelča tuga slična onoj nakon vođenja ljubavi, što je u njoj probudilo želju da se ponovo okupa... a onda da otpočine. "Zbog čega ste došli?" upita.
"Gospodaru", reče Stilgar, čudno izvijajući glasom što je Aliju nateralo da se okrene.
"Ovde smo po Irulaninom savetu", reče Pol, "ma koliko to čudno izgledalo. Ona veruje, a obaveštenja koja Stilgar poseduje to potvrđuju, da naši neprijatelji uskoro nameravaju da..."
"Gospodaru" reče Stilgar oštrijim glasom.
Pol se upitno okrenu prema njemu, a Alija stade pažljivo da posmatra starog slobodnjačkog Naiba. Postojalo je nešto u Stilgaru što ju je snažno učinilo svesnom da on spada u primitivan svet. Verovao je da natprirodni svet obitava sasvim blizu njega. Ovaj mu se obraćao jednostavnim paganskim jezikom u kome nije bilo mesta ni za kakve sumnje. Priroda vaseljene u kojoj je živeo bila je divlja i neobuzdana, a nedostajao joj je i javni moral Carstva.
"Da, Stil", reče Pol. "Želiš li ti da saopštiš uzrok naše posete?"
"Ovo nije pravi trenutak da se govori zbog čega smo došli", reče Stilgar.
"Šta nije u redu, Stil?"
Stilgar je nastavio da bulji u Aliju. "Gospodine, da li ste slepi?"
Pol okrete leđa sestri, osetivši da ga obuzima nelagodnost. Od svih pomoćnika, jedino se Stilgar usuđivao da mu se obrati tim tonom, ali čak je i on morao da bira priliku za to.
"Ona mora dobiti muškarca!" izreče Stilgar. "Biće neprilika ako se ne uda, i to uskoro."
Alija se okrenu na drugu stranu. Lice joj najednom postade vrelo. Kako li me je samo napipao? upita se. Benegeseritska samokontrola nije joj pomogla da spreči ovu spontanu reakciju. Kako mu je to pošlo za rukom? Stilgar nije posedovao moć Glasa. Bila je zaprepašćena i besna.
"Poslušaj velikog Stilgara!" reče Alija, još okrenuta leđima. Bila je svesna svadljivog tona kojim je to rekla, a i svoje nemoći da to prikrije. "Saveti za devojke, od Stilgara Slobodnjaka!"
"Pošto vas oboje volim, moram da kažem ono što vidim", reče Stilgar veoma dostojanstvenim glasom. "Nisam postao vođa Slobodnjaka zato što sam bio slep za ono što međusobno privlači muškarca i ženu. Nikome nisu potrebne bilo kakve tajne moći da bi to znao."
Pol stade da odmerava smisao Stilgarovih reči, setivši se šta su videli kada su ušli i kako je on čisto muški reagovao na vlastitu sestru. Da - Aliju je obuzela nekakva uspaljenost, nešto divlje, neobuzdano. Šta joj bi da uđe naga u vežbaonicu? I da tako nepromišljeno rizikuje život! Jedanaest svetiljki u mačevalačkim prizmama! Taj bezumni automat buknu mu u svesti u svim vidovima drevnog bića koje seje strah. Imati ga, predstavljalo je obeležje statusa ovog doba, ali je istovremeno sadržalo i znamenje starinske nemoralnosti. Nekada ih je vodila veštačka inteligencija kompjuterskih mozgova, ali Batlerijan Džihad ih je okončao, premda ne i svojevrstan oreol aristokratskog poroka i razvarata koji je okruživao ovakve stvari.
Naravno, Stilgar je bio u pravu. Aliji moraju da nađu muškarca.
"Razmotriću to", reče Pol. "Alija i ja ćemo o tome kasnije razgovarati - nasamo."
Alija se okrenu i zagleda u Pola. Pošto je poznavala njegov način reagovanja, shvatila je da je ona bila predmet mentatske odluke - rezultanta nebrojenih detalja obrađenih u moždanoj analizi ovog čoveka-kompjutera. Bilo je u tome nečeg neumoljivog - kao što je kretanje planeta. Neizbežnog i zastrašujućeg poput poretka vaseljene.
"Gospodine", reče Stilgar, "možda bi..."
"Ne sada", obrecnu se Pol. "Sada imamo druge brige."
Svesna da ne sme da se upusti u sukob sa logikom svoga brata, Alija prestade da razmišlja o nekoliko proteklih trenutaka i reče manirom Bene Geserita "Irulan vas je poslala?" Ta misao probudi u njoj pozornost na opasnost.
"Posredno", odgovori Pol. "Obaveštenje koje nam je pružila potvrđuje naše sumnje da Esnaf želi da se dočepa pustinjskog crva."
"Pokušaće da uhvate nekog manjeg i da započnu sa začinskim ciklusom na nekom drugom svetu", reče Stilgar, "a to znači da su pronašli svet koji smatraju pogodnim za tako nešto."
"A istovremeno i da su im Slobodnjaci saučesnici!" reče Alija. "Nijedan stranac ne može da uhvati crva!"
"To je odveć očigledno", reče Stilgar.
"Ne, nije", odvrati Alija. Dovodila ju je do besa takva tupost. "Pole, ti sigurno..."
"Korupcija uzima maha na Arakisu", reče Pol. "Znamo to već duže vremena. Muči me što nikada nisam video taj drugi svet. Ako oni..."
"To te muči?" upita Alija. "Pa to može samo da znači da su njegovu lokaciju prikrili uz pomoć Navigatora na isti način na koji skrivaju svoja svetilišta."
Stilgar zausti da nešto kaže, ali odustade. Obuzelo ga je neodoljivo osećanje da su njegovi idoli zapali u slabost; a to se već graničilo sa bogohuljenjem.
Osetivši njegovu uznemirenost, Pol reče: "Imamo neodložan problem! Želim da čujem tvoje mišljenje, Alija. Stilgar predlaže da pošaljemo patrole i u otvorenu pustinju i pojačamo straže u sieču. Možda bismo uspeli da ih primetimo kada se budu spuštali i da ih u tome sprečimo..."
"Sa Navigatorom koji ih vodi?" upita Alija.
"Već su priterani uza zid, zar ne?" složi se Pol. "Zbog toga sam i došao."
"Videli su, dakle, nešto što mi nismo?" zapita Alija.
"Tačno."
Alija klimnu glavom, prisećajući se svojih misli o novom taroku Dine. Na brzinu im je ispričala o svojim strahovanjima.
"Bacaju nam prašinu u oči", reče Pol.
"Sa odgovarajućim patrolama", usudi se da kaže Stilgar, "mogli bismo da sprečimo..."
"Ništa nećemo sprečiti... zauvek", prekinu ga Alija. Nije joj se dopadao način na koji je Stilgarov um sada rezonovao. Suzio je svoj vidokrug i počeo da predviđa ono što je bitno. Ovo nije bio Stilgar kakvog se sećala.
"Moramo da računamo s time da će se domoći crva", reče Pol. "Da li mogu da započnu sa ciklusom melanža na nekoj drugoj planeti, to je drugo pitanje. Za to će im biti potrebno nešto više od crva."
Stilgar je gledao čas u brata, čas u sestru. Razmišljajući iz ekološke perspektive, koju mu je usadio život u sieču, shvatio je na šta oni misle. Zarobljeni crv ne može nigde drugde da opstane izuzev na jednom malom delu Arakisa - gde ima peščanih planktona, malih Tvoraca i svega ostalog. Problem Esnafa je bio veliki, ali ne i nerešiv. Za njega su, međutim, problemi ležali na drugoj strani.
"Znači, vaše vizije nisu u stanju da otkriju Esnaf na delu?" zapita on.
"Dovraga!" prasnu Pol.
Alija je posmatrala Stilgara, osećajući kako mu se u glavi roje i vrzmaju najrazličitije pomisli. Razdirala ga je snažna magijska svest. Magija! Magija. Baciti pogled u budućnost značilo je ukrasti zastrašujuću vatru svetog plamena. Taj pogled je u sebi nosio privlačnost krajnje opasnosti, zabludelih i izgubljenih duša. Čovek donosi iz bezobličnih i opasnih udaljenosti nešto što ima oblik i moć. Ali Stilgar je počeo da oseća prisustvo drugih sila, možda još većih moći s one strane tog nepoznatog obzorja. Njegova Kraljica-Čarobnica i Vrač-Prijatelj ispoljavali su opasne slabosti.
"Stilgare", reče Alija, boreći se da ga zadrži, "ti stojiš u dolini između dina. Ja stojim na vrhu. Ja dosežem pogledom tamo gde ti ne možeš. I moj pogled, međutim, zaprečuju planine koje skrivaju udaljenosti."
"Postoje stvari koje ni vama nisu dostupne", reče Stilgar. "To ste uvek govorili."
"Svaka moć ima svoje granice", odgovori Alija.
"A iza tih planina može i opasnost da dođe", reče Stilgar.
"Na izvestan način, da", reče Alija.
Stilgar klimnu glavom i zagleda se u Polovo lice. "Ali, bilo šta da stigne iza planina, mora da pređe dine."
|
