1.
Nijedna žena, nijedan muškarac, nijedno dete nikada nisu bili izuzetno bliski sa mojim ocem. Najprisnije drugarstvo sa Carem Padišahom uspostavio je grog Hasimir Fenring, njegov drug iz detinjstva. Mera prijateljstva grofa Fenringa može se ponajpre videti u jednoj pozitivnoj stvari: stišao je sumnje Landsrada koje su se javile posle arakiske afere. Majka mi je kazala da ga je podmićivanje stajalo više od milijardu solarisa u začinu, a bilo je takođe drugih poklona: robinja, carskih počasti i činova. Drugi važan dokaz grofovog prijateljstva bio je negativan: odbio je da ubije jednog čoveka, mada je bio u mogućnosti da to učini i mada je moj otac to naredio. Odmah ću ispričati kako je do toga došlo.
'Grof Fenring: jedan profil' princeze Irulan
Baron Vladimir Harkonen izleteo je iz svojih privatnih odaja i besno pojurio niz hodnik, sekući snopove pozne popodnevne svetlosti koja se slivala sa visokih prozora. Poskakivao je i uvijao se divljim pokretima u svojim suspenzorima.
Protutnjao je pored privatne kuhinje, biblioteke, male sobe za primanje i ušao u služinsko predvorje gde se već osećalo da je došlo vreme za večernji odmor.
Kapetan straže Jakin Nefud sedeo je na divanu naspram predvorja, sa ukočenim i tupim izrazom na pljosnatom licu koji je izazvala semuta; okružavalo ga je jezivo cviljenje semuta muzike. Oko njega su sedele ulizice spremne da izvrše svako naređenje.
"Nefude!" zabrunda Baron.
Ljudi se uzmuvaše.
Nefud ustade, staloženog izraza lica, što je bila posledica uzimanja droge, ali takođe bledog, što je govorilo da je uplašen. Semuta muzika prestade.
"Gospodaru Barone", reče Nefud. Samo je droga bila uzrok što mu glas nije drhtao.
Baron pređe pogledom po okolnim licima, primetivši njihov sumanuto miran izgled. Zatim ponovo obrati pažnju na Nefuda i progovori blagim glasom:
"Koliko si već kapetan moje straže, Nefude?"
Nefud proguta knedlu. "Od Arakisa, gospodaru. Gotovo dve godine."
"A da li si uvek predupređivao opasnosti koje su mogle da me zadese?"
"To mi je bila jedina želja, gospodaru."
"Gde je onda Fejd-Rauta?" zagrme Baron.
Nefud ustuknu. "Gospodaru?"
"Ti ne smatraš da ti od Fejd-Raute preti opasnost?" glas mu je ponovo bio blag.
Nefud ovlaži usne. Iz očiju mu skoro nestade tupost izazvana semutom. "Fejd-Rauta je u robovskim odajama, gospodaru."
"Opet sa ženama, a?" Baron zadrhta od napora da suzbije gnev.
"Ser, može se desiti da on..."
"Tišina..."
Baron uđe još jedan korak u predvorje primetivši kako se ostali povukoše ostavivši prazan prostor oko Nefuda, što je trebalo da znači da ne žele da preuzmu na sebe deo Baronovog gneva.
"Nisam li ti naredio da u svako doba znaš gde se na-Baron nalazi?" upita Baron. Primače se za još jedan korak. "Nisam li ti rekao da uvek treba da znaš tačno šta na-Baron govori i kome?" Još jedan korak. "Nisam li ti naredio da me obavestiš svaki put kada ode u odaje za robinje?"
Nefud proguta knedlu. Po čelu mu izbiše graške znoja.
Baronov glas je i dalje bio ujednačen, gotovo lišen naglašavanja: "Zar ti sve to nisam rekao?"
Nefud klimnu glavom.
"Zar ti takođe nisam naložio da proveriš sve sluge dečake koje mi šalju i zar nije trebalo da to sam činiš... lično?"
Nefud ponovo klimnu glavom.
"Da nisi kojim slučajem prevideo ranicu na bedru momka koji mi je večeras bio poslat?" upita Baron. "Možda ti..."
"Ujače."
Baron se okrete i ugleda Fejd-Rautu koji je stajao na vratima. Prisustvo njegovog nećaka ovde i sada - izraz žurbe koju mladić nije mogao sasvim da sakrije - sve to je mnogo otkrivalo. Fejd-Rauta je imao sopstveni špijunski sistem usredsređen na Barona.
"U mojim odajama se nalazi telo koje želim da se ukloni", reče Baron, držeći ruku i dalje na projektilnom oružju ispod odore, srećan što ima najbolji štitnik.
Fejd-Rauta pogleda dva stražara pokraj zida s desne strane i klimnu glavom. Dvojica se izdvojiše, pojuriše kroz vrata, a onda niz hodnik prema Baronovim odajama.
Ta dvojica, eh? pomisli Baron. Ah, ovo mlado čudovište mora još mnogo da uči o tome kako se kuje zavera!
"Pretpostavljam da si stvari ostavio u redu u sektoru za robove, Fejde", reče Baron.
"Igrao sam Keops sa nadzornikom robova", odgovori Fejd-Rauta, pomislivši pri tom: Šta nije bilo u redu? Momak koga smo poslali mom ujaku očigledno je ubijen. Ali, on je bio kao stvoren za posao. Čak ni Havat ne bi bolje izabrao. Momak je bio odličan!
"Igrao si piramidni šah", reče Baron. "Kako je to lepo! Da li si pobedio?"
"Ja... ah, da, ujače." Fejd-Rauta se trudio da prikrije uznemirenost.
Baron pucnu prstima. "Nefude, želiš li da ponovo zadobiješ moju milost?"
"Gospodaru, šta sam učinio?" drhtavim glasom zapita Nefud.
"To sad nije važno", reče Baron. "Fejd je pobedio nadzornika robova u Keopsu. Da li si to čuo?"
"Da... ser."
"Želim da sa trojicom ljudi odeš do nadzornika robova", reče Baron. "Ubij ga garotom. Kad završiš, donesi mi leš da vidim da si posao valjano obavio. U našoj službi ne smeju se nalaziti rđavi igrači šaha."
Fejd-Rauta poblede i nesvesno koraknu napred. "Ali, ujače, ja..."
"Kasnije, Fejde", reče Baron i odmahnu rukom. "Kasnije."
Dva stražara, koja su otišla u Baronove odaje po slugin leš, posrćući prođoše pored vrata predvorja sa teretom koji je mlitavo visio između njih, dok su mu se ruke vukle po podu. Baron ih je posmatrao sve dok nisu nestali iz vidnog polja.
Nefud priđe Baronu. "Želite li da smesta ubijem nadzornika robova, gospodaru?"
"Smesta", reče Baron. "A kada završiš, dodaj svojoj listi i ovu dvojicu koji su upravo prošli. Ne dopada mi se način na koji su nosili leš. Takve stvari treba valjano obavljati. I njihove leševe želim da vidim."
Nefud reče: "Postoji li nešto što sam..."
"Učini kao što ti je gospodar naredio", reče Fejd-Rauta, pomislivši pri tom: Jedino čemu za sada mogu da se nadam jeste da spasem vlastitu kožu.
Odlično! pomisli Baron. Još ume da otpiše svoje gubitke. Baron se osmehnu u sebi pomislivši: Mladić takođe zna kako da mi ugodi, a i vešt je kada treba da izbegne izliv moga besa. Zna da moram da ga poštedim. Ko bi osim njega mogao da preuzme kraljevstvo koje ću jednog dana morati da ostavim. Nemam nikoga ko je toliko sposoban. Ali, on mora da uči! A ja moram da se pričuvam dok on uči.
Nefud dade ljudima znak da krenu za njim i povede ih iz prostorije.
"Da li bi me otpratio do mojih odaja, Fejde", zapita Baron.
"Na vašu zapovest", reče Fejd-Rauta. On se nakloni, pomislivši: Uhvaćen sam.
"Posle tebe", reče Baron napadno uljudnim glasom i pokaza prema vratima.
Fejd-Rauta je samo jednim kratkim trenutkom oklevanja pokazao da se boji. Da li sam sasvim propao? upita se on. Da li će mi zariti otrovnu oštricu u leđa... lagano kroz štitnik? Da li možda ima nekog drugog naslednika?
Neka iskusi ovaj trenutak užasa, pomisli Baron koračajući iza svog nećaka. Naslediće me, ali kada ja to odredim. Ne želim da straći ono što sam stvorio!
Fejd-Rauta se trudio da ne hoda i suviše brzo.
Osećao je kako mu se ježi koža na vratu kao da mu se samo telo pitalo kada će uslediti udarac. Mišići su mu se naizmenično grčili i opuštali.
"Da li su čuo najnoviju vest sa Arakisa?" upita Baron.
"Ne, ujače."
Fejd-Rauta nagna sebe da se ne osvrne. Zavio je nadole niz hodnik izišavši iz krila za poslugu.
"Imaju novog proroka ili nekakvog religijskog vođu među Slobodnjacima", reče Baron. "Zovu ga Muad'Dib. Stvarno, vrlo smešno. To znači 'miš'. Rekao sam Rabanu da im dozvoli da imaju svoju religiju. To će ih zabaviti."
"Veoma zanimljivo, ujače", reče Fejd-Rauta. Skrenu u privatni hodnik koji je vodio u ujakove odaje, zapitavši se: Zašto li govori o religiji? Da to nije neka lukava opaska na moj račun?
"Da, baš tako", reče Baron.
Ušli su u Baronove odaje i prošli kroz salon za prijem do spavaće sobe. Tamo naiđoše na upadljive znake borbe - pomerena suspenzorska svetiljka, krevetski jastuk na podu, film za umirenje razmotan preko uzglavlja.
"Bio je to pametan plan", reče Baron. On podesi telesni štitnik na maksimum, zastade i pogleda nećaka. "Ali ne dovoljno pametan. Reci mi, Fejde, zašto me nisi sam ubio? Imao si dovoljno prilike za to."
Fejd-Rauta pronađe suspenzorsku stolicu i spusti se u nju, premda nije bio ponuđen.
Sad moram biti hrabar, pomisli on.
"Učili ste me da mi ruke moraju ostati čiste", reče on.
"Ah, da", reče Baron. "Kada se suočiš sa Carem, moraš biti u stanju da kažeš kako stvarno nisi počinio to delo. Čarobnica pored Cara čuće tvoje reči i znaće da li govoriš istinu ili ne. Da. Upozorio sam te na to."
"Zašto nikada niste kupili jednu Bene Geserit, ujače?" zapita Fejd-Rauta. "Sa Govornikom istine uz sebe..."
"Ti znaš moj ukus!" obrecnu se Baron.
Fejd-Rauta osmotri ujaka, a zatim reče: "Pa ipak, bilo bi korisno imati jednu za..."
"Ne verujem im!" zagunđa Baron. Da. I prestani da pokušavaš da promeniš temu razgovora!"
Fejd-Rauta blago uzvrati: "Kako god želite, ujače."
"Sećam se jednom u areni pre nekoliko godina", reče Baron. "Izgledalo je tog dana da je jedan rob bio pripremljen da te ubije. Da li je tako bilo?"
"Bilo je tako davno, ujače. Uostalom, ja..."
"Bez vrdanja, molim te", reče Baron; usiljenost njegovog glasa otkrivala je koliko se trudi da obuzda bes.
Fejd-Rauta pogleda ujaka, pomislivši: Zna, inače ne bi pitao.
"Bila je to podvala, ujače. Zamislio sam je da bih bacio ljagu na tvog učitelja gladijatora."
"Vrlo pametno", reče Baron. "I hrabro. Taj rob-gladijator te je zamalo pobedio, zar ne?"
"Jeste."
"Kada bi raspolagao lukavošću i prepredenošću koje bi odgovarale takvoj hrabrosti, bio bi zaista strašan." Baron zatrese glavom. I kao mnogo puta pre tog strašnog dana na Arakisu, uhvatio je sebe kako žali zbog gubitka Mentata Pitera. Bio je to čovek tanane i đavolske pronicljivosti. Pa ipak, to ga nije spaslo. Baron ponovo zatrese glavom. Sudbina je zaista bila nešto nedokučivo.
Fejd-Rauta pređe pogledom preko spavaće sobe, proučavajući znake borbe i pitajući se kako mu je ujak savladao roba koga su tako brižljivo pripremili.
"Kako sam ga pobedio?" zapita Baron. "Ah-h-h, pa, Fejde... dozvoli mi da sačuvam neka oružja koja će me štititi pod starost. Bolje da ovo vreme iskoristimo za sklapanje pogodbe."
Fejd-Rauta ga podozrivo pogleda. Pogodba! Znači da me želi za svog naslednika. Zašto bi se inače pogađao? Čovek se pogađa samo sa sebi ravnima ili onima koji su mu gotovo ravni!
"O kakvoj je pogodbi reč, ujače?" Fejd-Rauta je bio ponosan što mu je glas bio miran i staložen, nimalo ne odajući ushićenost koja ga je ispunjavala.
Baron je takođe opazio to samoobuzdavanje. On klimnu glavom. "Ti si dobar materijal, Fejde. Ja ne traćim dobar materijal. Ti i dalje, međutim, odbijaš da uvidiš šta ja stvarno značim. Tvrdoglav si. Ne shvataš zašto bi me trebalo čuvati kao nekoga ko je za tebe od najveće vrednosti. Ovo..." On pokaza na dokaze borbe u spavaćoj sobi. "Ovo je bilo glupo. Ja ne nagrađujem glupost."
Pređi na stvar, stara budalo! pomisli Fejd-Rauta.
"Misliš da sam ja stara budala", reče Baron. "Moram da te odvratim od toga."
"Govorite o pogodbi."
"Ah, nestrpljenje mladosti", reče Baron. "Pa, evo onda u čemu se ona sastoji: ti ćeš prestati sa tim budalastim napadima na moj život. A ja ću se, kada ti budeš spreman za to, ukloniti u tvoju korist. Povući ću se na mesto savetnika, ostavljajući tebe na prestolu moći."
"Povući ćete se, ujače?"
"Još misliš da sam budala", reče Baron, "i ove tvoje reči samo to potvrđuju, eh? Misliš da te ja molim! Stupaj obazrivo, Fejde. Ova stara budala osetila je sakrivenu iglu koju si umetnuo u bedro tog momka-sluge. Upravo tamo gde bih spustio ruku. Najmanji pritisak i... puc! Otrovna igla bi se našla zabodena u dlan stare budale! Ah-h-h, Fejde..."
Baron zatrese glavom, pomislivši: I našla bi se da me Havat nije upozorio. Ali neka mladić veruje da sam sam otkrio zaveru. Na izvestan način i jesam. Ja sam taj koji je spasao Havata od propasti na Arakisu. A ovaj momak bi trebalo da pokazuje više poštovanja prema mojoj veštini i lukavstvu.
Fejd-Rauta je ćutao, boreći se sam sa sobom. Da li govori istinu? Da li zaista misli da se povuče? Zašto da ne? Siguran sam da ću ga naslediti jednog dana ako budem oprezan. Ne može večno da živi. Možda je bilo glupo požurivati stvar.
"Govoriš o pogodbi!" reče Fejd-Rauta. "Kakvu zalogu ćemo dati jedan drugome?"
"Kako bismo mogli da verujemo jedan drugome, ah?" zapita Baron. "Pa, Fejde, što se tebe tiče, naložiću Tufiru Havatu da motri na tebe. Verujem u Havatove mentatske sposobnosti kada je reč o ovakvoj stvari. Da li me razumeš? A što se mene tiče, moraćeš mi verovati. A ja ne mogu večno da živim, zar ne, Fejde? Možda ćeš sada početi da sumnjaš kako postoji nešto što ja znam, a što bi i ti trebalo da saznaš."
"Ja vam dajem moj zalog, a šta ćete vi meni dati?" zapita Fejd-Rauta.
"Ostaviću te živog", reče Baron.
Fejd-Rauta ponovo osmotri svog ujaka. Postaviće Havata da motri na mene! Šta bi rekao da mu kažem kako je Havat smislio trik sa gladijatorom zbog koga je izgubio učitelja gladijatora? Verovatno bi rekao da lažem u nameri da bacim ljagu na Havata. Ne, dobri Tufir je Mentat i predvideo je ovaj trenutak.
"Pa, šta kažeš na to?" zapita Baron.
"Šta mogu da kažem? Prihvatam, naravno."
Fejd-Rauta pomisli: Havat! Sedi na dve stolice... nije li tako? Da nije prešao u tabor mog ujaka zato što što se nisam posavetovao sa njim oko nauma s ovim momkom-robom?
"Ništa ne kažeš na to što ću da postavim Havata da motri na tebe?" reče Baron.
Fejd-Rautin bes se ispoljio u nekontrolisanom širenju nozdrva. Havatovo ime je bilo znak za opasnost u porodici Harkonena već toliko godina... a sada je dobilo novo značenje: još opasnije.
"Havat je opasna igračka", reče Fejd-Rauta.
"Igračka? Ne budi glup. Ja znam šta se skriva u Havatu i kako to da kontrolišem. Havat je veoma osećajan, Fejde. Treba se bojati čoveka bez osećanja. Ali, oni koji su veoma osećajni... ah, njih možeš potčiniti svojim potrebama."
"Ne razumem vas, ujače."
"Da, to mi je sasvim jasno."
Samo je treptaj oka odao ozlojeđenost koja je za trenutak obuzela Fejd-Rautu.
"A ne razumeš ni Havata", reče Baron.
Kao ni ti! pomisli Fejd-Rauta.
"Koga Havat krivi za svoje sadašnje prilike?" zapita Baron. "Mene? Naravno. Ali, on je bio samo atreidsko oruđe i podvaljivao mi je godinama pre no što je Carstvo zavladalo. Tako on gleda na stvari. Njegova mržnja prema meni je sada bezrazložna. On veruje da mi može podvaliti u svako doba. Živeći u tom uverenju, sam sebi podvaljuje. Jer usmeravam njegovu pažnju tamo gde ja to želim... protiv Carstva."
Novo saznanje izazvalo je nabiranje bora na Fejd-Rautinom čelu i skupljanje usana. "Protiv Cara?"
Neka moj nećak okusi malo od ovoga, pomisli Baron. Neka kaže sam sebi: 'Car Fejd-Rauta Harklonen!' Neka se zapita koliko to vredi. To je sigurno vredno života jednog starog ujaka koji je bio u stanju da ostvari taj stari san!
Fejd-Rauta polako ovlaži usne. Je li istina to što stara budala kaže? Ali bilo je tu još nečeg što se nije videlo na prvi pogled.
"Kakve veze ima Havat s tim?" zapita Fejd-Rauta.
"Nema nikakve sumnje da misli da se nama koristi kako bi se osvetio Caru."
"A kada se to završi?"
"On ne razmišlja ni korak dalje od svoje osvete. Havat je čovek koji mora da služi druge, a da čak toga nije ni svestan."
"Mnogo sam naučio od Havata", složi se Fejd-Rauta, osećajući svu istinitost tih reči dok ih je izgovarao. "Ali što više učim, sve više osećam da ga se moramo otarasiti... i to što pre."
"Izgleda da ti se ne dopada pomisao da on motri na tebe?"
"Havat motri na sve."
"A može i da te dovede na presto. Havat je prepreden. On je opasan, podmukao. Ali još neću da mu uskratim protivotrov. Mač je takođe opasan, Fejde. Ali, mi za njega imamo korice. Otrov je u njemu samom. Kada mu uskratimo protivotrov, time ćemo ga vratiti u korice."
"Na neki način to liči na arenu", reče Fejd-Rauta. "Finte u fintama u fintama. Gledaš da bi video kako se gladijator naginje, na koji način gleda, kako drži nož."
Naklonio se sam sebi, videvši da su se ove reči svidele njegovom ujaku i pomislivši: Da! Nalik na arenu! A oštrica je um!
"Sada uviđaš zbog čega sam ti potreban", reče Baron. "Još sam upotrebljiv, Fejde."
Kao mač kojim se vitla dok ne otupi, pomisli Fejd-Rauta.
"Da, ujače", reče on.
"A sada ćemo", reče Baron, "nas dvojica sići u sektor za robove. I ja ću posmatrati dok ti budeš sopstvenim rukama ubijao sve žene u krilu za zabavu."
"Ujače!"
"Biće drugih žena, Fejde. A rekao sam ti da ne praviš ni slučajne greške kada sam ja u pitanju."
Lice Fejd-Raute se smrknu. "Ujače, vi..."
"Prihvatićeš svoju kaznu i naučićeš nešto iz nje", reče Baron.
Fejd-Rauta susrete likujući pogled svog ujaka. Moram zapamtiti ovu noć, pomisli on. A sećajući se nje moram se prisetiti i drugih noći.
"Ti to nećeš odbiti", reče Baron.
Šta si u stanju da uradiš ako odbijem, starče? upita se Fejd-Rauta. Ali, znao je da ga može snaći neka druga kazna, možda još podmuklija i okrutnija, koja će ga konačno slomiti.
"Poznajem te, Fejde", reče Baron. "Ti to nećeš odbiti."
U redu, pomisli Fejd-Rauta. Sada si mi potreban. Uviđam to. Pogodba je sklopljena. Ali, nećeš mi uvek biti potreban. A... jednog dana...
|
